Godinama kozmetički saloni prodaju istu formulu: obrva treba da bude podignuta, rep izvučen nagore, luk izražen. Rezultat svi znamo - pogled koji izgleda kao da je stalno iznenađen ili stalno ljut. Jedno istraživanje objavljeno u Aesthetic Surgery Journal kaže da publika zapravo želi nešto drugo.

Studija nosi naslov „Beauty Lies in the 'Eyebrow' of the Beholder” i vodio ju je Džefri E. Šrajber. Metod je bio jednostavan: ispitanicima su pokazane fotografije i birali su one koje su smatrali privlačnim. Zatim se merilo šta imaju zajedničko obrve izabranih lica - visina, luk, debljina, pozicija.

Ono što su odgovori pokazali

Privlačne obrve su, prema rezultatima, postavljene niže nego što profesionalci preporučuju. Luk je diskretan, sa mekom krivinom. Debljina je srednja - ni tanka linija, ni nasilno zacrtan blok. I rep ne ide nagore; stoji malo dalje od irisa, bez podizanja.

Plastični hirurg Stiven Dejan, koji komentariše nalaze, kaže to direktno: verovatno je „niže i prirodnije nego što mislimo”. Za snažno podignute repove - takozvane „lisičje” obrve koje kruže mrežama godinama - kaže da su ih ispitanici ocenili kao veoma neprivlačne. Izgledaju strogo i ukočeno.

Zašto industrija to ne govori

Ovo je mesto gde računica postaje zanimljiva. Niža i prirodnija obrva znači manje intervencija. Manje intervencija znači manje termina, manje proizvoda, manje usluga koje se ponavljaju na svake tri nedelje. Savršeno prirodna obrva je ona koja se najmanje naplaćuje - što možda objašnjava zašto preporuka decenijama ide u suprotnom smeru.

Ovo ne znači da saloni lažu. Znači da trend koji traži stalno održavanje ima bolju poslovnu logiku od trenda koji traži da se ne dira. Razlika između te dve stvari nikada se ne pojavljuje u cenovniku.

Ono što je ostalo od istraživanja je neudobno jednostavno: stvar koju plaćamo da bismo je popravili verovatno je već bila tačna pre nego što smo počeli.