OpenAI je shvatio kuda ide budućnost njihovog biznisa - ne u kancelarije, već u dnevne sobe. Kompanija otvara radno mesto u San Francisku za menadžera koji će graditi ChatGPT za porodice, roditelje i starije korisnike. Razlog je u brojkama: korisnici stariji od 35 godina porasli su s 26 na 31 procenat za godinu dana, a roditelji koji koriste ChatGPT u SAD skočili su s 16 na 24 procenta. Kad mašina počne da ti ulazi u dom, sledeći korak je da postane član porodice.

Plan uključuje roditeljske kontrole za tinejdžerske profile, bezbednosno preusmeravanje osetljivih razgovora ka jačim modelima i funkciju „poverljivi kontakt" koja bi alarmirala bliskog čoveka pri znacima samopovređivanja. Najavljeni su i porodični paketi, profili za decu, deljena memorija domaćinstva i VI-podučavanje. Na papiru zvuči brižno. U praksi, znači jedan sistem koji zna sve o celoj porodici - od rasporeda dece do toga za šta se roditelji najviše brinu.

Iza lepih reči o bezbednosti stoji i pritisak. OpenAI se suočava s više tužbi koje tvrde da je ChatGPT doprineo šteti kod maloletnika, uključujući slučajeve samoubistva. A jaz između onoga što roditelji misle i onoga što deca rade je zabrinjavajući - samo 27 procenata roditelja zna da dete koristi VI svake nedelje, dok je kod same dece brojka 38 procenata. Kad kompanija postaje „porodična" baš u trenutku kad je tuže zbog dece, teško je ne zapitati se da li je briga iskrena ili je strategija odbrane.

Za balkanskog roditelja pitanje je još veće. Kod nas nema regulatora koji će pitati šta prikuplja jedan ovakav sistem o našoj deci, niti zakona koji traži da „profil za dete" znači i zaštitu za dete. Dok Evropa polako gradi pravila za VI, mi puštamo najmlađe na alate čiji je biznis-model upravo to - da znaju sve. Pitanje nije da li će ChatGPT ući u makedonske domove. To se već dogodilo. Pitanje je ko čita pravila pre nego što ga pustimo unutra.