Kazna od 20 evra za otpad u reci, a 99,8 odsto sakupljenog otpada završava na deponiji

Čovek staje automobilom kraj Lepenca i baca otpad u reku. Na drugom snimku, vreće završavaju u Radiki. Na trećoj lokaciji, ljudi koji naplaćuju za preuzimanje otpada istovaraju ga na javnoj površini umesto da ga odnesu tamo gde treba.

Snimke su napravili građani. Policija je našla počinioce i izrekla sankcije. Sankcija za najveći deo građana je 40 evra, odnosno 20 ako se plati u roku od osam dana.

Dvadeset evra za zagađenje reke.

Koliko je to u poređenju sa susedima

U Crnoj Gori je sankcija za slična dela od 500 do 2.000 evra. U Bugarskoj od 150 do 500 evra. U Hrvatskoj i više od 1.000 evra. U Italiji 1.500 evra i više.

Razlika nije nijansa. To je razlika između kazne i takse.

Ali viša kazna sama po sebi ne čisti ništa

Tu debata obično zastaje, i to je greška. Kazna funkcioniše samo ako postoji realna verovatnoća da počinilac bude otkriven.

Brojka koja to pokazuje: komunalni redari Grada Skoplja u poslednjih šest meseci prošle godine sastavili su 99 zapisnika za prekršaje, a naplaćene su globe od 79 lica. Devedeset devet zapisnika za pola godine, u gradu od nekoliko stotina hiljada stanovnika.

Ako desetine ili stotine ljudi svakodnevno ostavljaju šut, stari nameštaj i plastiku kraj putevi, reka i kontejnera, a godišnje se identifikuje nekoliko desetina, onda problem nije samo u visini globe. Ona dvojica s Lepenca i Radike bili su snimljeni. Ostali nisu.

Zato debata o drakonskim kaznama ima smisla samo kao deo šireg sistema - inspekcijski nadzor, komunalni redari, kamere na kritičnim točkama, brzo identifikovanje i dosledna primena.

Brojke pod fotografijama

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2024. godini je u zemlji stvoreno 790.866 tona komunalnog otpada, od kojih je sakupljeno 637.471 tona. Prosečno - 438 kilograma otpada po stanovniku.

Skopski region učestvuje sa 180.729 tona, odnosno 28,4 odsto ukupno sakupljenog komunalnog otpada.

Ali struktura je važnija od količine. Od ukupno sakupljenog komunalnog otpada u 2024. godini, 85,8 odsto bio je mešani komunalni otpad. A čak 99,8 odsto sakupljenog otpada završilo je na deponiji.

Te dve brojke objašnjavaju suštinu bolje od bilo koje fotografije prepunog kontejnera: problem nije samo kako da sakupimo otpad, nego šta radimo s njim nakon što ga sakupimo.

Iz kontejnera se problem samo seli

Kada komunalno vozilo isprazni kontejner, ulica izgleda čistije. Otpad ne iščezava - samo menja adresu. Ako gotovo cela količina završava na deponiji, sistem ostaje linearan: kupujemo, koristimo, bacamo, sakupljamo, deponujemo.

Bacanje otpada u reku je pri tom najopasniji oblik, jer otpad ne ostaje tamo gde je bačen. Voda ga raznosi kroz rečni sistem, plastika se raspada na sve manje čestice, a ostatak završava na obalama, u zemljištu ili dalje kroz sliv. Lepenac i Radika nisu dve točke na mapi - one su transportni koridori.

Šta se radi

Gradske vlasti Skoplja nedavno su objavile nabavku oko 40 novih kamiona za sakupljanje smeća i oko 3.300 kontejnera. To je neophodno i dobro. Ali nov kamion rešava brzinu praznjenja, ne i ono što se baca izvan kontejnera.

Ono što nedostaje teže je za nabavku od kamiona: zakon koji kaznjava odgovarajuće, nadzor koji otkriva, i deponijski sistem koji radi nešto drugo osim da natrpava. Bez toga, sledeći snimak s reke samo je pitanje vremena - i ponovo će se zvati „drskost pojedinca”, iako je 99,8 odsto nešto drugo.