Dve nedelje posetioci Dojrana gledali su isto: usamljenog pelikana koji se kreće po vodi i po kopnu neobično blizu ljudima. Fotografisao se, snimao se, kačio po mrežama. Niko nije znao zašto ptica nije otišla s jatom.

Odgovor je stigao kada je veterinar Risto Ičkov iz Bogdanaca, u saradnji sa Agencijom za hranu i veterinarstvo i gradonačelnikom Dojrana, Ilijom Tentovim, konačno izašao na teren. Pelikan je bio pogođen sačmarom ispod krila.

„Ptica je najverovatnije došla s juga i prema onome što sam mogao da utvrdim, pogođena je sačmarom ispod krila. Na desnoj strani ima znake opalog perja i meso je pocrnelo što znači da je imala ranu. Uspeli smo da izvršimo pregled, lako smo uhvatili pelikana s obzirom na to da je već bio iznemogao”, kaže Ičkov.

To „lako smo ga uhvatili” je rečenica koja najviše boli. Divlja ptica koja se hvata rukama jeste ptica koja više nema snage da beži.

Veterinar je utvrdio da nema slomljeno krilo ni nogu, kako se špekulisalo među turistima. Očistio je ranu, dao antibiotik, vitamine i terapiju. Dojranski ribari doneli su kilogram sveže ribice, a gradonačelnik je obezbedio sklonište - stalno stanište za pticu sa svakodnevnim snabdevanjem hranom.

Pelikan, ili „babla” na dojranskom, ptica je koja živi u jatu. Prema veterinaru, za oko mesec dana vratiće se njegovi drugovi i postoji mogućnost da ode s njima.

Iz Agencije za hranu i veterinarstvo saopštili su da rade na zakonskim izmenama za zaštitu životinja i da planiraju razvoj centra za divlje životinje. Planiranje je tačno reč koja se ponavlja - centar još uvek ne postoji, a u međuvremenu jedno selo improvizuje sklonište da bi jednu ranjenu pticu održalo u životu.

I tu je deo koji niko ne pominje naglas. Pelikan se nije povredio sam. Neko je sačmarom pogodio zaštićenu vrstu na jednom od tri prirodna jezera u zemlji, a to nikoga nije nateralo da izađe s izjavom. Dvonedeljno čekanje da ptica dobije veterinara nije organizovala nijedna institucija - rešili su ga ribari, jedan veterinar iz Bogdanaca i jedan gradonačelnik.