Pentagon će streljati Nidala Hasana pred kamerom: prvo javno pogubljenje u SAD za skoro sto godina

Bivši major američke vojske Nidal Hasan biće streljan 3. decembra u bazi Fort Hud u Teksasu. To je odluka Pentagona, odobrena od Donalda Trampa. Novo je to što ministar odbrane Pit Hegset želi da svi gledaju. „Pobrinućemo se da ljudi mogu da gledaju, da bude javno”, izjavio je Hegset, a zatim na X-u potvrdio da će se pogubljenje prenositi uživo na internetu.

Ako se dogodi, biće to prvo vojno pogubljenje u SAD za više od 60 godina, prvo streljanjem od kraja Drugog svetskog rata i, prema izveštajima, prvo javno pogubljenje u Americi za skoro sto godina. Poslednje vojno pogubljenje izvršeno je 1961. godine vešanjem. Poslednje streljanje - 1945. godine, kada je vojnik Edi Slovik pogubljen zbog dezerterstva.

Zločin nije sporan

Hasan, vojni psihijatar, 5. novembra 2009. godine otvorio je vatru u medicinskoj zgradi u Fort Hudu, gde su vojnici čekali na preglede pred odlazak na misiju. Ubio je 13 nenaoružanih ljudi. Pred vojnim sudom 2013. godine izjavio je da je verovao da time štiti muslimane i talibane u Avganistanu. To je bio njegov izbor i njegov zločin.

Ali pitanje koje otvara Hegset nije da li je Hasan kriv. Pitanje je zašto smrt jednog osuđenika treba pretvoriti u emisiju. Na pitanje da li je Hasan imao poslednje želje ili se obratio Trampu, ministar je odgovorio: „Ne zanima me. Vidimo se 3. decembra.” Streljački vod biće sastavljen od vojnika - „baš onako kako treba da bude”, rekao je Hegset.

Pravnici: „Ovo pripada srednjem veku”

Advokat Džon Mils, koji zastupa osuđene na smrt, kaže da prenos uživo nema presedan u modernom vremenu i stoji na pravno nesigurnom terenu. Žalbeni postupak Hasana nije završen i on će najverovatnije tražiti reviziju pred saveznim sudom, što može da odloži izvršenje. „Pokušaj prenosa uživo i streljanje su samo privlačenje pažnje od strane Trampove administracije”, kaže Mils. Judžin Fidel, predavač na Pravnom fakultetu Jejla, još je oštriji: „Prenos pogubljenja uživo pripada srednjem veku. Mislio sam da smo kao društvo to prerasli.”

Profesorka Debora Deno sa Univerziteta Fordam vidi drugi ugao: više od polovine Amerikanaca podržava smrtnu kaznu, iako broj opada. Prenos bi ih suočio s onim što podržavaju. „Ako želite smrtnu kaznu, pokazaćemo vam kako se izvršava.”

Ostaje i tehničko pitanje - gde? Meta izričito zabranjuje prenos smrtne kazne uživo, TikTok ne dozvoljava uznemirujući sadržaj, a X uklanja snimke nečije smrti ako porodica zatraži. Truth Social, platforma u Trampovom vlasništvu, uopšte nema opciju za prenos uživo.

Tramp i javna pogubljenja

Tramp odavno podržava smrtnu kaznu. Još 1989. godine platio je oglas u „Njujork tajmsu” tražeći pogubljenje za petoricu tinejdžera iz slučaja „Central park” - momaka koji su kasnije potpuno oslobođeni optužbi. A pred napad na Iran ove godine osuđivao je javna pogubljenja u toj zemlji. Po povratku u Belu kuću ukinuo je moratorijum Džoa Bajdena na savezna pogubljenja.

Makedonski Ustav iz 1991. godine smrtnu kaznu ne dozvoljava. U Americi se, pak, država sprema da je stavi na ekran. Kada pravda mora da ima publiku da bi važila, kome je zapravo namenjena - žrtvama iz Fort Huda ili glasačima?