EU se tajno priprema za hibridni napad sa mrtvima: „Pre ili kasnije biće žrtava”

Ambasadori svih 27 članica EU poslednjih nedelja sastaju se u „ograničenom formatu” - bez mobilnih telefona, bez pomoćnika. Tema je scenario iz košmara: veliki hibridni napad u kom će poginuti nekoliko građana Unije. Prema petorici evropskih diplomata i funkcionera koji su za Politico govorili pod uslovom anonimnosti, taj scenario je sve verovatniji.

Razgovori su se intenzivirali nakon što je u avgustu na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom. „Moramo biti spremni na nešto ozbiljno. Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što bi izazvalo više žrtava, nije nezamisliv”, priznao je visoki evropski diplomata. Drugi funkcioner je još direktniji: „S obzirom na obim ruskih aktivnosti, pre ili kasnije sigurno će biti žrtava. Čista je sreća što ih dosad nije bilo”.

Hibridni rat svakog dana

EU skoro svakodnevno dobija izveštaje o takozvanim hibridnim napadima - diverzijama, sajber-napadima i tajnim operacijama koje ostaju ispod praga otvorenog vojnog čina. Spisak je dug: dron u Lajpcigu, sumnjivi požar na poljskoj zemaljskoj stanici koja upravlja komunikacijama Starlinka, plan za postavljanje zapaljivih naprava u transportnim čvorištima širom EU i Velike Britanije. I najsvežije - teretni brod potopljen dronovima u bugarskoj ekonomskoj zoni u Crnom moru, čiji se mornari vode kao nestali.

„Prilično je očigledno da će, dok Rusija koristi sve smrtonosnija sredstva da testira našu spremnost, u jednom trenutku biti žrtava”, kaže Teija Tiilikainen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji. Jedan diplomata NATO-a priznaje da će, ako poginu građani neke savezničke zemlje, pritisak da se deluje biti ogroman.

Ko odlučuje kada se desi?

Tu počinju problemi. Deo prestonica smatra da Unija prekoračuje svoj mandat i duplira posao NATO-a, saveza koji je skoro osam decenija temelj evropske bezbednosti. „Ako dođe do zabune ili dupliranja, to može da uspori odlučivanje, a vreme je uvek presudno”, upozorila je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a. Ursula fon der Lajen u međuvremenu gura „protokol za hitne bezbednosne situacije” i Evropski savet za bezbednost, koji bi trebalo da se nađu u Evropskoj bezbednosnoj strategiji početkom novembra. Deo diplomata odgovara da mehanizmi već postoje i da je integrisani politički odgovor na krize dobro funkcionisao i tokom pandemije.

Postoji i gori problem - poverenje. Nekoliko diplomata žali se da EU nema sigurne kanale komunikacije. Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova prenosio sadržaj razgovora lidera svom ruskom kolegi naterali su deo prestonica da najosetljivije informacije čuvaju samo u okviru NATO-a. „Ili završe u medijima ili idu pravo u Moskvu”, kaže diplomata iz jedne države istočnog krila.

Dakle, Unija se priprema za napad koji smatra neizbežnim, a još se nije dogovorila ni ko će podići slušalicu kada se desi, ni da li za stolom sme da se kaže sve što se zna. Balkan je, sa potopljenim brodom u bugarskim vodama, mnogo bliže tom stolu nego što izgleda. Da li neka vlada u regionu uopšte ima ovakav plan - ili će se čekati prva žrtva da bi se napisao?