Prosečna starosna granica za penzionisanje u Evropskoj uniji do kraja 2060-ih popeće se sa 64,7 na 66,9 godina za muškarce i sa 64 na 66,6 godina za žene. To je analiza na osnovu podataka OECD-a iz 32 zemlje, objavljenih u izveštaju „Pensions at a Glance 2025".

Povećanja su planirana za muškarce u 21 od analiziranih država, a za žene u 24. Znači, to nije izuzetak - to je pravilo.

Danska do 74 godine

Najdalje ide Danska. Projekcija za kraj 2060-ih je granica od 74 godine. Estonija ide na 71. Italija, Holandija, Švedska i Kipar na 70.

Najveći skok pravi Turska - sa 52 godine za muškarce danas na 65, što je razlika od 13 godina u jednom potezu. Danska dodaje sedam, Estonija preko šest, a Italija, Slovačka i Kipar po pet i više.

Danas najvišu granicu imaju Danska, Norveška, Island i Holandija sa 67 godina za muškarce.

Brojka koja objašnjava celu priču

U izveštaju stoji jedna rečenica koja vredi više od svih tabela: u proseku u zemljama OECD-a, na svakih 100 lica starosti između 20 i 64 godine, broj lica preko 65 godina projektuje se da poraste sa 33 u 2025. na 52 u 2050. godini.

Drugim rečima - manje ljudi koji uplaćuju u fond, više ljudi koji uzimaju iz njega. Matematika ne traži ideologiju da bi se razumela.

Balkan zna ovu scenu, samo sa druge strane. Kod nas se na demografski pritisak dodaje i to što su cele generacije otišle napolje, pa njihovi doprinosi sada ulaze u tuđe fondove. Dvadeset i jedan evropski vladin kabinet je već seo i napisao nepopularnu brojku na papiru. Da li će kod nas neko uraditi isto pre nego što postane hitno - ili ćemo čekati da projekcija stigne sama?