Povodom Ilindana, predsednica Gordana Siljanovska-Davkova donela je odluku o pomilovanju 25 osudjenih lica. Sestorica su potpuno oslobodjena od daljeg izdrzavanja kazne, a devetnaestorici je smanjen ostatak.

Potpuno su oslobodjeni Ilin Anusev iz Skoplja, Trajco Tancev iz Kavadaraca, Amir Saiti iz Cegrana kod Gostivara, Borce Nasteski iz Tazeva kod Makedonskog Broda, Blagojce Petreski iz Prilepa i Amin Hajcoski iz Osoja kod Kiceva.

Kod preostalih devetnaest smanjenja se krecu od pet meseci do godinu i po. Najvece smanjenje, od godinu dana i sest meseci, dobio je Jmer Sefije Jakupi iz sela Zajas kod Kiceva.

Odluka je doneta na osnovu clana 84 Ustava i Zakona o pomilovanju, i stupa na snagu odmah po donosenju.

Pravo postoji, objasnjenje nedostaje

Pomilovanje je ustavno pravo predsednika i ne podleze saglasnosti druge institucije. To nije sporno. Sporno je nesto drugo: objavljena su imena i duzine smanjenja, ali ne i razlozi.

Pomilovanje nije automatska bozicna cestitka - to je pojedinacna odluka o pojedinacnom coveku, doneta po necijem zahtevu i po necijoj oceni. Kada javnost dobije samo spisak, a ne i obrazlozenje, ostaje joj samo da gleda dvadeset pet imena i da pretpostavlja.

Ovde nije rec o sumnji da je nesto sakriveno. Rec je o onome sto jednu instituciju drzi iznad sumnje - a to je obrazlozenje. Dvadeset pet recenica bilo bi dovoljno.