Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije, osuđen je na sudu u Ljubljani - vest koja je sama po sebi retkost, jer se vrhovni crkveni poglavar pred građanskim sudom u susednoj državi ne viđa svaki dan.

Regionalni sud u Ljubljani osudio je patrijarha i ljubljansku parohiju SPC na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora, sa jednom godinom probnog roka, i uslovnu novčanu kaznu od 10.000 evra godišnje. Sinod SPC reagovao je burno, nazivajući presudu "skandaloznom" i tvrdeći da ni patrijarh ni njegov zastupnik nisu ni bili obavešteni da se protiv njih uopšte vodi postupak.

Jezgro spora je unutar-crkveno: tužbu je podneo raščinjeni sveštenik, Željko Lubarda, a odnosi se na pitanja crkvenih postavljenja i premeštanja parohijskih sveštenika. Sinod tvrdi da je reč o stvarima koje spadaju isključivo u kanonsku nadležnost crkve, i da je sud svojim mešanjem prekršio i sporazum o pravnom statusu SPC i slovenački zakon o verskim slobodama.

Tu priča postaje veća od jednog spora. Kad građanski sud odlučuje o tome ko je koga postavio u jednoj crkvi, otvara se staro pitanje gde staje država, a gde počinje verska zajednica - pitanje koje ni na Balkanu, gde crkva i politika retko sede daleko jedna od druge, nikad nije bilo jednostavno. Sinod je proces nazvao "kafkijanskim" i pozvao patrijarha da se ne žali. Da li je to principijelan stav ili računica da tišina nosi više od borbe - to će svako proceniti sam.