Dve prijave, dve razlicite kuce, isti obrazac. U tetovskom selu Tearce 80-godisnja zena prijavila je da ju je u sopstvenom dvoristu, nakon rasprave, napao njen rodjak. U Velesu je policija privela 82-godisnjeg muskarca zato sto je fizicki napao suprugu, 78-godisnjakinju. Ni jedno ni drugo nije iznenadjenje za nekoga ko prati policijske biltene - ali bas zato vredi pogledati sta u njima pise.

Kod veleskog slucaja, policija navodi jednu recenicu koja govori vise od celog ostatka teksta: ovakvi dogadjaji desavali su se duzi vremenski period. Znaci ne radi se o jednom incidentu. Radi se o stanju koje je trajalo, a institucije su ga dokumentovale tek onog dana kada ga je neko konacno prijavio.

Obe zene su preko 78 godina. Obe su napadnute u prostoru koji bi po definiciji trebalo da bude najbezbedniji - kod kuce. I u oba slucaja sistem stupa na scenu nakon sto se nasilje vec dogodilo, nikada pre toga.

Nakon veleskog slucaja obavesteni su javni tuzilac i Centar za socijalni rad, a posle dokumentovanja sledi prijava. U Tearcu je policija saopstila da se preduzimaju mere za rasvetljavanje slucaja. To je tacna formulacija - rasvetljavanje. Ne zastita, ne prevencija. Rasvetljavanje neceg sto se vec dogodilo.

Pitanje koje ostaje nije da li ce policija podneti prijavu. Podnece je. Pitanje je koliko je puta u tom „duzem vremenskom periodu” neko iz komsiluka cuo nesto i zakljucio da to nije njegova stvar. Nasilje u porodici na Balkanu retko pocinje privodjenjem - to je kraj price, ne pocetak.