Depresija ne mora da izgleda kao tuga: psihološkinja o četiri znaka koja najlakše propuštamo

Depresiju zamišljamo kao nekoga ko plače u mračnoj sobi. Ali mnogi koji se bore s njom idu na posao, odgovaraju na poruke i smeju se na kafi. Znaci su tihi, pa se lako mešaju sa „lošim periodom”, umorom ili karakterom.

Španski lekar Karlos Atef Harkus objašnjava da se depresija može pojaviti bez vidljive tuge: kao gubitak interesovanja i zadovoljstva u stvarima koje je čovek voleo, kao nedostatak energije, promene u snu i apetitu, teškoće sa koncentracijom ili telesne tegobe za koje nema jasnog uzroka.

Četiri znaka koja najlakše propuštamo

Psihološkinja Virhinija del Palasio izdvaja četiri znaka koje retko povezujemo sa depresijom. Prvi je teškoća da se donesu obične, svakodnevne odluke. Drugi je surovo samookrivljavanje za sitne greške. Treći je napuštanje projekata i motivacije koja ih je pokretala. Četvrti je sve beznadežniji pogled na budućnost - tih, bez drame, ali uporan.

Zašto kažemo „dobro sam”

Istraživanje kompanije Ipsos za Lancôme i Američko udruženje za anksioznost i depresiju, sprovedeno među ženama iz pet zemalja 2025. i 2026. godine, pokazalo je da je 80 odsto anketiranih bar jednom reklo „dobro sam” kada to nije bila istina. Razlozi: da ne budu teret drugima, osećaj da moraju same da se snađu i strah da ne izgledaju ranjivo. Helena de Karlos iz fondacije Manantial ovo direktno povezuje sa stigmom. Koliko smo puta na pitanje „kako si?” odgovorili „dobro” samo da ne bismo morali da objašnjavamo?

Ako želite nekome da pomognete, stručnjaci savetuju da ne donosite brze zaključke. Gradite poverenje, pitajte sa iskrenim interesovanjem i slušajte bez osude. Ne umanjujte osećanja drugog sa „ma hajde, nije to ništa” i poštujte njegov tempo - razgovor ne mora da se desi u jednoj večeri.

Kada je vreme za stručnu pomoć? Prema Harkusu, ako promene traju dve nedelje ili duže i ozbiljno ometaju svakodnevni život. Kod starijih ljudi apatiju ili kognitivne promene ne treba automatski otpisati kao „starost”, upozorava Mirijam Pikeras iz Sanitas Mayores. A misli o samoubistvu, naglo pogoršanje ili nemogućnost čoveka da brine o sebi traže hitnu reakciju, a ne čekanje da prođe samo od sebe.