Država se zadužuje da bi vratila staru evroobveznicu: Samo kamate u 2027. koštaće oko 397 miliona evra

Država pozajmljuje da bi vratila ono što je već pozajmila. Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska najavila je novu građansku obveznicu do kraja 2026. godine, a za 2027. se priprema novo zaduživanje u inostranstvu, pre svega za otplatu evroobveznice izdate 2023. godine. Ta obveznica dospeva sledeće godine, a za nju treba obezbediti 500 miliona evra.

Pozajmica za otplatu

Vlada je 29. septembra odobrila mogućnost zaduživanja do 250 miliona evra na međunarodnom tržištu, a nekoliko dana kasnije država je faktički pozajmila 150 miliona evra, uz kamatu od 5,25 odsto. Ministarka kaže da su zaduživanja u okviru planiranog Budžetom i rebalansom, da do kraja godine neće biti nove evroobveznice i da će sledeće godine možda biti izdate dve, ili će se kombinovati dva različita tipa zaduživanja. Evroobveznica iz 2023. je, prema njenim rečima, izdata sa kamatnom stopom višom od 6 odsto. U januaru ove godine država je već pozajmila milijardu evra preko evroobveznice u dve tranše.

Na kraju drugog kvartala javni dug je iznosio 58,8 odsto BDP-a, ili oko 10,7 milijardi evra. Strategija za upravljanje javnim dugom samog Ministarstva finansija projektuje 61,5 odsto na kraju 2026, 61,8 odsto u 2027. i 60,9 odsto u 2028. godini. To znači tri uzastopne godine iznad praga od 60 odsto BDP-a.

Kamate rastu brže od investicija

Prema vladinim projekcijama, za kamate je u 2026. predviđeno 21,3 milijarde denara, a u 2027. suma raste na 24,4 milijarde denara, približno 397 miliona evra. Poređenja radi, za kapitalne investicije u 2027. planirano je oko 43,6 milijardi denara. Samo kamate biće više od polovine svih planiranih kapitalnih rashoda.

Sa novim rebalansom budžeta za 2026, rashodi iznose 420,5 milijardi denara, a deficit ostaje 46,3 milijarde denara, ili 4,1 odsto BDP-a. Najveći deo rezova pao je na kapitalne investicije, skoro 5,7 milijardi denara. Ministarka priznaje da deo institucija neće realizovati projekte zbog neuspešnih tendera i kašnjenja postupaka.

Zaduživanje samo po sebi nije kriza - države redovno menjaju stare dugove novim. Problem počinje kada istovremeno rastu deficit i kamate, a investicije koje treba da donesu novi rast se seku ili se zaglave na tenderima. Tada novi kredit služi uglavnom da pokrije stari, a razvoj se odlaže za sledeću godinu.

Građanska obveznica ponudiće građanima da državi pozajme novac uz kamatu. Iznos, kamata i rok zasad nisu poznati. Pre nego što neko uloži ušteđevinu, treba da dobije odgovor na jednostavno pitanje: da li je ovo novac za nešto što će ostati iza nas - bolnicu, put, školu - ili samo da se plati sledeća rata?