Porto ne traži mnogo vremena da te osvoji - dovoljan je jedan dan ako znaš kuda da kreneš. Narandžasti krovovi, reka Duero i stari brodovi koji su nekad nosili burad vina: drugi grad Portugala je jedna od onih destinacija koje ti ostaju u glavi duže nego što u njima boraviš.

Priča o gradu je priča o vinu. U Vila Nova de Gaji, na drugoj obali reke, ređaju se istorijske vinarije gde porto-vino decenijama zri u hrastovim buradima. Vinarija Cálem, na primer, nudi interaktivni muzej i degustacije koje počinju od oko 22 evra. Ne moraš da voliš vino da bi ti bilo zanimljivo - dovoljno je da želiš da razumeš zašto jedan grad gradi ceo identitet oko jednog pića.

Za ručak, terase nad Duerom nude pogled i ukus u isto vreme - bakalar (bakalar) u svim mogućim oblicima, oktopod, pirinač sa morskim plodovima. Portugal živi sa bakalarom kao mi sa pasuljem: svaka porodica ima svoj način. Posle ručka, žičara Teleférico de Gaja te nosi 600 metara nad rekom za najprepoznatljiviji pogled na grad.

Popodne je za pešačenje. Železnička stanica Sao Bento sa zidovima obloženim plavim pločicama (azulejos) koje pričaju portugalsku istoriju, katedrala, kula Klerigos i, naravno, knjižara Livraria Lello - jedna od najlepših knjižara u Evropi, sa spektakularnim centralnim stepeništem. Legendu da je Dž. K. Rouling tu zamislila Hogvorts ona sama demantuje, ali knjižara i danas puni redove turista.

Veče pripada reci. Krstarenje po "Putu šest mostova" traje oko jednog sata i košta oko 20 evra, a Porto sa vode izgleda kao sasvim drugi grad. Za kraj - večera pokraj obale u Kajš da Ribeira, sa halterisanom kobasicom, pečenim oktopodom i sardinama na portugalski način.

Jedan savet koji se ponavlja svuda: ponesi udobnu obuću. Porto je grad na brdima i kaldrmi, i pešači se mnogo. Ali baš to je poenta - ovo je mesto koje se najbolje doživljava sporo, korak po korak, sa čašom vina na kraju dana.