Sto dvadeset šest denara za kilogram hleba. To je cena po kojoj je studentski dom „Pelagonija" u Skoplju nabavljao hleb u 2025. godini, u periodu kada je tržišna cena bila oko 70 denara za kilogram.

Skoro dvostruko. Za hleb. Za studente.

Državni zavod za reviziju objavio je reviziju poslovanja doma i nalaz nije jedna nepravilnost, već niz. Revizori ocenjuju da nabavka ukazuje na neekonomično korišćenje javnih sredstava i na slabosti u kontroli javnih nabavki - što je revizorski način da se kaže da neko nije gledao, ili je gledao na drugu stranu.

Trik sa parčetom

Najzanimljiviji detalj nije sama cena, već kako se do nje došlo. U periodu 2023-2024. godine, hleb je bio ugovoren po ceni od 57,46 denara za kilogram. Ali fakturisanje je išlo po principu jedno parče je jedan kilogram. Ako parče teži manje od kilograma - a hleb obično teži manje - razliku je neko zadržavao.

Revizori su utvrdili da je dom poslovao i bez obaveznih bankarskih garancija, i da je sklapao ugovore sa dobavljačima čija osnovna delatnost uopšte nije snabdevanje hranom.

Dvesta pedeset dušeka koje niko nije video

Kupljeno je 250 dušeka u vrednosti od 1,174 miliona denara. Sa dimenzijama različitim od onih u tehničkoj specifikaciji. Bez odgovarajuće dokumentacije o prijemu. I do trenutka revizije - uopšte nisu bili stavljeni u upotrebu.

Od istog dobavljača prethodno je nabavljeno još 450 dušeka, iako su postojeći, prema revizorima, bili u dobrom stanju. Dodatni problem: kreveti su bili manji od dušeka, zbog čega je narušena njihova stabilnost.

Sedamsto dušeka od jednog dobavljača, kupljenih preko dobrih dušeka, u dimenzijama koje ne odgovaraju krevetima. Ovo više nije slabost u kontroli.

Oprema od 21 milion denara koje nema u knjigama

U evidenciji doma nije bila zavedena oprema u vrednosti od 21,563 miliona denara. Za deo kuhinjske opreme, plaćene od nadležnog ministarstva, revizori nisu mogli da se uvere da je uopšte primljena u domu.

Ne da je pokvarena. Ne da je stara. Da ne mogu da potvrde da je stigla.

Nalazi se nastavljaju i na nabavkama svežeg mesa, mesnih prerađevina, ribe i poljoprivrednih proizvoda. U više postupaka stizala je samo jedna ponuda. Ugovori su sklapani do cele procenjene vrednosti, bez unapred preciziranih količina. Kod proizvoda koji su se redovno kupovali, ponuđene cene bile su više od tržišnih - dok su za artikle koji se praktično nisu nabavljali, cene bile nerealno niske. To je star i poznat mehanizam: niska cena tamo gde se ne kupuje, visoka tamo gde se kupuje svaki dan.

Revizori su utvrdili i slučajeve u kojima su premašene ugovorene vrednosti.

Studentski dom postoji da bi studentima omogućio da prežive u Skoplju sa minimalnim parama. Svaki denar iznad tržišne cene hleba je denar uzet upravo sa tog računa. I dok se nalazi objavljuju, pitanje na koje nijedan revizorski izveštaj ne može da odgovori ostaje isto: ko će odgovarati?