Pet evropskih obaveštajnih službi upozorava: Rusija planira atentate na direktore firmi koje pomažu Ukrajini

Rusija pojačava tajne operacije širom Evrope, a njene službe sve ozbiljnije razmišljaju o atentatima na direktore odbrambenih kompanija i druge civile povezane sa vojnom pomoći Ukrajini. Upozorenje dolazi od obaveštajnih službi pet evropskih zemalja, objavili su zapadni mediji.

Prema njihovim procenama, cilj Moskve je da oslabi vojnu pomoć Kijevu u trenutku kada je rusko napredovanje na frontu usporeno, a ruska ekonomija pod sve većim pritiskom. U centru upozorenja je vojna obaveštajna služba GRU, koja stoji iza niza tajnih operacija na evropskoj teritoriji. Na spisku potencijalnih meta su visoki funkcioneri i direktori odbrambenih firmi - uključujući i manje proizvođače dronova i kompanije koje direktno snabdevaju Ukrajinu vojnom opremom.

Nemačke bezbednosne službe već su pojačale kontakte sa odbrambenom industrijom, a delu direktora preporučile su dodatnu ličnu zaštitu, uključujući i privatno obezbeđenje. Strah nije teorijski. Američke i nemačke službe još 2024. otkrile su ruski plan za ubistvo Armina Papergera, izvršnog direktora nemačkog proizvođača oružja Rheinmetall, jednog od važnih evropskih dobavljača oružja Ukrajini. Novo je to što se pretnja više ne zaustavlja na velikim imenima: mete postaju i male firme čija proizvodnja direktno utiče na ukrajinsku odbranu.

Špijuni sa Telegrama

Pored pretnji atentatima, evropske službe beleže sve više sabotaža, sajber-napada i pokušaja ometanja puteva kojima vojna oprema stiže do Ukrajine. Danska obaveštajna služba PET upozorila je da Rusija sve češće pokušava da udari na konkretne odbrambene kompanije. Metod je gotovo banalan: preko društvenih mreža i aplikacija poput Telegrama regrutuju se ljudi za jednostavne zadatke - da fotografišu fabriku, magacin ili vozilo. Oni najčešće nemaju nikakvo obaveštajno iskustvo, a motiviše ih novac. Fotografije zatim služe za pripremu sabotaža.

Koliko je para dovoljno da neko fotografiše fabriku a da ne pita zašto?

Evropski obaveštajci procenjuju da Moskva želi da postigne nekoliko stvari odjednom: da omete proizvodnju i isporuku oružja, da zaplaši direktore i zaposlene, da poveća troškove njihove zaštite, da poseje nesigurnost među evropskim stanovništvom, da podeli članice NATO-a i da oslabi političku podršku Ukrajini. Veliku konvencionalnu rusku invaziju na teritoriju NATO-a službe za sada ne smatraju neposrednom. Ali hibridne operacije, upozoravaju, postaju sve intenzivnije i opasnije.

Moskva redovno odbacuje optužbe da stoji iza sabotaža i pokušaja atentata u Evropi. Ali kada pet evropskih službi podiže uzbunu, a nemačke službe direktorima preporučuju privatno obezbeđenje, pitanje više nije da li je ovaj rat prešao granicu Ukrajine - nego koliko je duboko već ušao u Evropu.