Hutijska raketa na aerodrom u Rijadu: 13 mrtvih, a saudijske vlasti gotovo bez reči

Raketa ispaljena iz Jemena u subotu uveče pogodila je međunarodni aerodrom „Kralj Halid” u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije. Trinaest poginulih, 309 povređenih. Odgovornost su preuzeli jemenski Huti, milicija koju podržava Iran. Među poginulima su četvorica Saudijaca, dvoje državljana Bangladeša i po jedan iz SAD, Egipta, Jordana, Sirije, Sudana i Palestine, a jedan indijski državljanin kasnije je preminuo od povreda u bolnici.

Iza brojki postoje imena. Egipatska stjuardesa Aza Ramzi (28) radila je za saudijsku avio-kompaniju Flynas. Sirijka Butajna Ahmad Oveda bila je udovica i majka četvoro dece. Pet godina je živela u Saudijskoj Arabiji pošto je pobegla od rata u Siriji, a u Rijad je došla da poseti sestru. Raketa ju je zatekla na putu ka aerodromu.

Dan kasnije - novi udar. Projektil je ponovo pogodio Terminal 4, zgradu koja je bila pogođena i u subotu, i izbio je požar. Saudijska protivvazdušna odbrana presrela je još jedan projektil u blizini aerodroma. Aerodrom je već bio zatvoren ceo dan, a nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe, koja je u zvaničnoj poseti, ostala je zaglavljena u gradu. SriLankan Airlines otkazala je sve letove za Rijad do 18. oktobra.

Kraljevstvo koje ćuti

Najčudniji deo priče nije raketa, nego tišina. Zvanični Rijad gotovo da nije progovorio o najtežem udaru na najveći aerodrom u zemlji. Nije proglašena opšta uzbuna, nije bilo obraćanja narodu, a zatvaranje aerodroma nije ni zvanično objavljeno - za prekid letova saznalo se tek preko servisa za praćenje vazdušnog saobraćaja. Jedina mera koju je vlast saopštila: škole i univerziteti do kraja nedelje prelaze na onlajn nastavu.

To je obrazac koji zalivske zemlje primenjuju sedam meseci, otkako su pod udarom iranskih raketa i dronova: informacije se guše u ime „nacionalne bezbednosti” i poverenja u odbranu. Rezultat je predvidiv. U praznini koju je ostavila vlast, društvene mreže preplavio je video navodno iz trenutka udara - za koji se ispostavilo da je generisan veštačkom inteligencijom. Kada vlast krije koliko je loše, ko će joj poverovati kada kaže da je bezbedno?

Rat koji ne želi da ostane na jednom mestu

Ovo je najsmrtonosniji napad na neku zalivsku državu od početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. Huti su deo proiranske „osovine otpora”, a njihova vrednost za Teheran je jasna: Ormuski moreuz još nije potpuno otvoren, pa je ruta kroz Crveno more postala još važnija - i Huti je redovno gađaju. Saudijska Arabija je preusmeravala naftu preko naftovoda Istok-Zapad, dugog 1.200 kilometara, ali je i njega prošlog meseca privremeno zatvorila posle napada dronom.

Hišam Al-Omeisi, savetnik za Jemen u Evropskom institutu za mir u Vašingtonu, upozorava da ovo nije kraj. „Prešli su tu crvenu liniju. Morate imati na umu da imate posla sa milicijom, a ne sa državnim akterom”, izjavio je, dodajući da se plaši da bi eskalacija mogla da se proširi na naftovode i infrastrukturu Aramco-a. Pritom upravo ove nedelje u Rijadu treba da se održi Svetski naftni kongres, na kojem se očekuju šefovi Shell-a, ExxonMobil-a, BP-a i TotalEnergies-a. Vlast poručuje da se skup ne otkazuje.

Donald Tramp je napad nazvao „strašnim”: „Upravo smo saznali za napad, donećemo odluku. Poteze povlačimo veoma brzo.” Analitičari ipak smatraju da je direktno američko mešanje malo verovatno pre izbora za Kongres sledećeg meseca - iako je među poginulima i američki državljanin. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom obećala je „odlučan odgovor”, a hutijska televizija već je objavila saudijski vazdušni udar na aerodrom u Sani.

Aerodromi su mesta gde se ljudi opraštaju i dočekuju. Kada i oni postanu meta, a vlast odbija da kaže koliko je opasno, koliko raketa treba da padne na civile da bi svet prestao ovo da naziva „regionalnim sukobom”?