Kada ministar finansija najvece ekonomije na svetu kaze da slede „najstrozije sankcije u istoriji”, to nije pretnja. To je raspored. Skot Besent je to rekao pred kamerama, najavio konferenciju za novinare u ponedeljak sa konkretnim merama i dodao recenicu koja ne ostavlja prostora za tumacenje: „Ili ste sa nama ili ste protiv nas.”

Formula nije nova. Culi smo je i 2001, i ta recenica je tada podelila ceo svet na dva tabora za nekoliko meseci. Razlika je sto se sada ne trazi vojska, nego potpis - ko ce prestati da kupuje iransku naftu, a ko nece.

Besent opisuje dvostruki pristup: blokada plus sankcioni rezim strozi od svega sto je Teheran dosad izdrzao. Cilj je, kako je saopstio, destabilizacija iranskog rezima - a ekonomski pritisak, tvrdi on, treba da smanji potrebu za velikom vojnom operacijom. Drugim recima: glad radi brze od bombi i ne trazi kovcege na aerodromu.

Kina je pravi adresat

Najzanimljiviji deo ne odnosi se na Iran. Upitan o kineskim poslovnim vezama sa Teheranom, Besent je rekao da bi privatni razgovori bili najefikasniji, i odmah pomenuo broj koji sve objasnjava: Kina dobija 50 odsto svoje energije iz regiona Persijskog zaliva. To nije primedba, to je podsetnik ko koga drzi za grlo.

Jer sankcije bez Pekinga su list papira. Iran vec skoro pola veka zivi pod nekim oblikom ekonomskih restrikcija - neprekidno, jos od 1979. i Islamske revolucije. Ako cetrdeset i sedam godina sankcija nije srusilo rezim, sta se tacno ocekuje da uradi cetrdeset i osma?

Odgovor je da ovog puta cilj nije Iran sam, nego svi koji trguju sa njim. „Ili ste sa nama ili ste protiv nas” nije upuceno Teheranu - Teheran je odavno na drugoj strani. Upuceno je svima ostalima, ukljucujuci i one koji nemaju nikakvu zelju da biraju stranu.

A Balkan tu recenicu zna napamet. Svaki put kada se veliki posvadjaju, mali dobiju upitnik i rok za odgovor. Pitanje nije da li smo za ili protiv - pitanje je zasto odluku ponovo donosi neko drugi.