Saudijska Arabija opet kuca na vrata Barselone, i opet traži istog čoveka - Rafinju. Al-Hilal i Al-Naser zajednički pripremaju paket vredan oko 80 miliona evra (69 miliona funti), podržan od Javnog investicionog fonda kraljevine, s ponudom da se plata Brazilcu uveća četvorostruko. Brojke koje u evropskom fudbalu zvuče kao fantazija, a u Rijadu su samo redovna ponedeljkova operacija.

Ipak, Barselona zasad ostaje mirna. Katalonci se oslanjaju na ugovor koji veže Rafinju do 2028. godine, produžen lane, i na činjenicu da je sam igrač već jednom rekao „ne" na sličan poziv, pošto se konsultovao s trenerom Hanzijem Flikom. Pitanje je koliko puta jedan klub može da odbije pare koje mu prevazilaze celu sezonsku zaradu pre nego što počne da razmišlja drugačije.

Brojke na terenu idu u prilog igraču. U sezoni 2024/25 Rafinja je natrupao 34 gola i 23 asistencije - produkcija koju retko koji krilni napadač u svetu dotiče. Ove sezone povrede su ga sapele, ali je i tako sakupio 21 gol i 7 asistencija na 33 utakmice. To nije igrač u opadanju; to je igrač kog Saudijci žele upravo zato što je na vrhu.

Zanimljivo je da je Barselona u isto vreme dovela Entonija Gordona iz Njukasla za 69,3 miliona funti na petogodišnji ugovor. Na prvi pogled liči na zamenu, ali klub predstavlja potez kao dopunu, ne kao pripremu za prodaju. Možda je to poruka Rijadu: imamo dubinu, nismo prinuđeni da prodajemo.

Balkanski navijač ovo gleda s poznatim osećanjem. Svako leto ista priča - evropski klub gradi tim, a iza njega visi senka naftnih milijardi koje mogu da ga rasture za nedelju dana. Koliko dugo sportski argument može da izdrži protiv čeka s toliko mnogo nula?