Država je isplatila 3,97 milijardi denara - oko 64,4 miliona evra - po osnovu sudskih postupaka iz radnih sporova. Od te sume, 95,36 odsto nije isplaćeno dobrovoljno, nego naplaćeno prinudno, preko izvršitelja.

To su nalazi revizije uspešnosti Državnog zavoda za reviziju, na temu efekata sudskih postupaka iz radnog spora na budžet države. Podaci su prikupljeni od 69 institucija koje zastupa Državno pravobranilaštvo, za period od 2020. do septembra 2025. godine.

Polovina novca nije dug - to je cena kašnjenja

Glavni dug iznosi 2,05 milijardi denara, ili 51,61 odsto. Preostalih 1,92 milijardi denara - 48,39 odsto, preko 31 milion evra - su zatezne kamate, troškovi parničnog postupka i troškovi po izvršnim rešenjima.

To znači da je za svaka dva denara koja je država dugovala svojim zaposlenima, platila još skoro dva denara zato što ih nije platila na vreme. Institucije nisu izgubile samo sporove - platile su i kaznu zato što su ignorisale pravosnažne presude sve dok nije došao izvršitelj.

Zatvor koji petinu budžeta plaća na kamate

Najteže to podnosi KPD Idrizovo. Zatvor je isplatio 154,6 miliona denara za radne sporove, od čega je 63,68 odsto - preko 98 miliona denara - otišlo na kamate i sudsko-izvršne troškove. Prema revizorima, to je oko 20 odsto ukupnog odobrenog budžeta ustanove, što direktno ograničava njeno finansijsko funkcionisanje.

U MUP-u je isplaćeno 1,39 milijardi denara, od čega su 832 miliona denara, skoro 60 odsto, kamate i troškovi. U Ministarstvu odbrane, od isplaćenih 1,83 milijardi denara čak 98,8 odsto realizovano je preko izvršitelja, uz troškove kamate i izvršenja od 712,5 miliona denara.

Jedini pozitivan izuzetak je Carinska uprava, gde se isplate po presudama realizuju redovno i dobrovoljno. Znači, može.

Uzrok je poznat i ponavlja se

Glavni uzroci sporova, prema DZR: neisplaćena naknada za hranu pri noćnom radu, nepoštovanje zakonskih odredbi o minulom radu, i neplaćeni prekovremeni sati preko limita od 32 sata mesečno.

U MUP-u i MO prekovremeni rad se isplaćuje samo do 32 sata mesečno, a za ostale sate predviđeno je korišćenje slobodnih dana. Zbog nedostatka kadra, ti slobodni dani se u praksi često ne omogućavaju. Sistem MPIN Ministarstva finansija nema tehničku mogućnost da unese više od 32 sata.

Dakle ograničenje je u jednom softveru, posledica su masovne tužbe koje institucije gube, a račun plaća budžet. Sa kamatom.

Papirni upisnici u 2026. godini

Državno pravobranilaštvo, koje zastupa organe pred sudovima, i dalje vodi predmete ručno, preko papirnih upisnika, bez elektronskog sistema. Zbog toga Pravobranilaštvo nije imalo podatke o ishodu predmeta, o njihovoj vrednosti, niti o vrednosti izdatih naloga za izvršenje.

Institucije kasne sa odgovorima na tužbe zbog sporog protoka pošte između centralnih arhiva i pravnih sektora. Postupci pred osnovnim sudovima traju od 1 do 33 meseca umesto zakonskih šest. Pred apelacionim sudovima nijedan od 22 analizirana predmeta sa žalbom nije rešen u zakonskom roku od 30 dana.

Broj predmeta u radu porastao je sa 9.361 u 2021. na 24.556 u 2025. godini.

Mehanizam koji postoji na papiru

Alternativno rešavanje sporova je brže i znatno jeftinije. Od 59 institucija koje su dostavile potpune podatke, 41 - sedamdeset odsto - uopšte nije primenila alternativni mehanizam između 2020. i septembra 2025. godine.

Nacionalni savet za medijaciju nije stavljen u funkciju u zakonskom roku. Komora medijatora ne funkcioniše od februara 2024. godine zbog isteklih mandata. Ispit za medijatore poslednji put je sproveden u oktobru 2021. godine.

Vlada je, pak, godišnje izveštaje Pravobranilaštva razmatrala informativno, bez analize fiskalnih rizika.

Revizori preporučuju uspostavljanje efikasnog sistema za upravljanje radnim sporovima, poboljšanje zakonskog okvira i evidencije. Preporuke su tačne. Pitanje je ko će ih čitati, kada već pet godina niko nije čitao sopstvene izveštaje.