Rusija je srpskim avionima odobrila redovne letove ka Kalinjingradu, enklavi stisnutoj između dve članice NATO-a

Rusija je srpskim avio-kompanijama odobrila redovne letove ka Kalinjingradu, saopštilo je rusko Ministarstvo transporta. Sporazum je deo vazduhoplovnog ugovora između dve zemlje i predviđa da određeni srpski prevoznici lete po redovnom redu ka tom regionu.

Kada će letovi početi i koja će ih kompanija izvoditi - nije rečeno. To je ono što nedostaje u saopštenju, a je sve što bi u njemu trebalo da bude.

Kalinjingrad nije obično odredište. To je ruska enklava na Baltiku, fizički odvojena od matične Rusije, stisnuta između Litvanije i Poljske - dve članice NATO-a. Od 2022. godine region je jedna od najnapetijih tačaka evropskog severa: sporovi oko tranzita kroz Litvaniju, pojačana vojna aktivnost u okolnom vazdušnom prostoru, redovni incidenti.

Poslednja vazdušna veza

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je zadržala direktnu redovnu vazdušnu vezu s Rusijom posle sankcija iz 2022. godine. Nakon što je Evropska unija ruskim prevoznicima zabranila svoj vazdušni prostor, a Rusija uzvratila istim, Er Srbija je nastavila da leti između Beograda i ruskih gradova. Rezultat: Beograd je postao direktan vazdušni koridor između Rusije i Evrope - van jurisdikcije Unije.

Danas u EU nema nijedne avio-kompanije koja leti ka, iz ili preko ruske teritorije. Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva i dalje savetuje da se ne leti u određenim zonama zapadnog ruskog vazdušnog prostora.

Srbija, dakle, otvara novu liniju tačno ka tom delu karte - i to u nedelju kada je Beograd već bio u naslovima zbog sahrane Ratka Mladića. Zemlja koja formalno ide ka članstvu u Uniji, a praktično gradi vazdušni most ka enklavi zaglavljenoj između dve članice NATO-a.

Pitanje za Brisel je da li se ovo tretira kao trgovinska stvar ili kao politička poruka. Dosadašnje iskustvo kaže da se takve odluke komentarišu tiho, upisuju u izveštaj i vraćaju na sto onda kada je već kasno da se menjaju.