Svadbena hrana je jedino od cele svadbe o čemu gosti pričaju nedelju dana kasnije. Ne o cveću, ne o muzici, ne o venčanici - o tome da li je glavno jelo bilo toplo. I upravo to, toplota jednog tanjira, jeste ono što se prema ugostiteljima lomi najčešće.

Spisak grešaka počinje najbazičnijom: hladno jelo. Opisano je kao najosnovnija i najneoprostivija greška uopšte. Nijedan meni, koliko god skup bio, ne oporavlja se od glavnog jela koje je mlako stiglo do poslednjeg stola. To nije pitanje kuhinje, nego organizacije - koliko stolova opslužuje jedan konobar i koliko metara ima od šporeta do šatora.

Druga greška je aperitiv koji traži treću ruku. Tanjiri koji se drže uspravno, pribor koji nije potreban, zalogaji koji se raspadaju pri zagrizu. Aperitiv postoji da bi se stajalo i pričalo sa ljudima koje nisi video godinu dana. Svaki predmet koji zaokuplja obe ruke ubija upravo tu funkciju.

Treća je krut izbor vina. Pravila koja ograničavaju šta se može naručiti oduzimaju od prirodnosti večeri - gost koji hoće čašu crvenog uz ribu neka je uzme, to nije gastronomski prestup, to je svadba.

Četvrta i peta su na kraju večeri, gde pažnja obično pada. Noćna užina, onaj poslednji zagrljaj domaćina, često se servira nemarno, kao da nije deo istog menija. I kafa - kafa iz termosa posle besprekornog servisa ruši celo veče, jer je poslednji ukus onaj koji ostaje.

Ono što radi zanimljivije je od onoga što ne radi. Kraći i dobro tempiran meni - jedno dobro izabrano glavno jelo sa dobrim desertom - drži ritam proslave i nema mrtvih pauza. Koktel-bar još od aperitiva, naročito u toploj sezoni. Meni sa ličnošću, sa sezonskim proizvodima i kombinacijama koje ostaju u sećanju umesto da budu čudni eksperimenti. I bezglutenske, bezmlečne i vegetarijanske opcije skrojene da budu jednako primamljive, a ne kazna za onoga ko ih traži.

Kod nas je svadba ozbiljan događaj sa stotinama gostiju i budžetom koji porodica priprema godinama. Upravo zato ovo vredi pročitati kao spisak za proveru, a ne kao trendove iz inostranstva. Trista gostiju, šest sati, jedno toplo glavno jelo - to je logistika, ne romansa. I rešava se pitanjem ugostitelju pre potpisivanja: koliko konobara, i koliko je daleko kuhinja?