Klizište na Teferiču, poplava u Bitolju, fekalije u Ohridskom jezeru, revizija Parkinga Centar

Teferič: pet meseci od novog asfalta do klizišta

Ulica Mariovska, njenih sedamdesetak metara, klizi nadole. Put ka Teferiču je popucao u februaru, samo pet meseci nakon što je saniran. Protiv klizišta je opština bacala zemlju i seno. Danas je odluka pala na vladinoj sednici: ceo projekat preuzima Ministarstvo saobraćaja, jer je, kako kaže ministar Nikoloski, problem daleko iznad mogućnosti Kisele Vode i Grada Skoplja. Država sada zvanično priznaje da glavni grad nema kapacitet za sedamdeset metara ulice. Ne autoput kroz planinu - sedamdeset metara.

Bitolj: jedan sat kiše, ista ulica, drugi put za tri nedelje

Isti obrazac, drugi grad. Jedan sat kiše potopio je Bitolj, a ulica Debarska propala je dvaput za tri nedelje - nakon što je rekonstruisana. „Ko će mi platiti laminat?” pita stanovnica čija je kuća pod vodom. Tender od četiri miliona denara, ispostavilo se, bio je za ugostiteljske usluge. Posao je završen, pare su potrošene, teren se ne slaže.

Ohridsko jezero: jedan hotel na kolektoru, voda „bezbedna za kupanje”

Na potezu od Desareta do Svetog Nauma samo je jedan hotel priključen na kolektor. Jedan. Ostalo rešava septička jama na samoj obali, a u Svetom Naumu radi samo drobilica, bez filtera od 2013. Izveštaj ipak kaže da je voda bezbedna za kupanje. Neko je tu rečenicu napisao i potpisao.

Parkinzi Opštine Centar: 86 miliona denara i kasa bez dnevnika

Državna revizija je našla 86 miliona denara neplaćene takse, knjige koje dozvoljavaju menjanje unazad i kasu bez dnevnika. Svaki četvrti denar koji im se duguje stoji nenaplaćen preko šest godina. Ovo nije opozicionо saopštenje - ovo je državna revizija.

Tetovo: sat kula posle dvadeset godina, sa izgledom iz veštačke inteligencije

Temelji su otkriveni 2005, projekat je ocenjen kao plagijat, i sve je stalo. Dvadeset godina kasnije kula se gradi parama iz Konje, a kako je izgledala - niko ne zna tačno, pa je izgled rekonstruisan veštačkom inteligencijom. Toliko o pamćenju grada.

Politika: dijalog na televiziji, saopštenja umesto parlamenta

Siljanovska traži „jake institucije i slabe pojedince” - rekla je to na televiziji, a SDSM je odgovorio saopštenjem. Nijedno se nije desilo u Sobranju. U međuvremenu VLEN vadi dokument iz 2021. protiv DUI o „srpskom svetu”, ali ono što pokazuje jeste lista tema, ne potpisan sporazum. Poenta je ko će prvi izvaditi dokument. A Mucunski sedi među šezdeset zemalja u Vašingtonu, gde je Rubio dodao pridev meti: fokus se prebacuje na „ekstremno levičarski teror”. Razlika između te dve rečenice nije slučajna.

Ekonomija: 250.000 denara po mladom radniku, nafta mirna na opkladi

Grant do 250.000 denara za zaposlenog mlađeg od 29 godina - ali podeljeno na sve, račun izlazi oko 3.900 evra po radnom mestu. Čovek od trideset godina vredi 90.000 denara manje od čoveka od dvadeset osam. Istovremeno nafta stoji mirna na 85 dolara, što nije stabilnost - to je opklada da će Hormuz ostati otvoren. Ništa nije rešeno, samo je odloženo za sutra.

Svet: Čabahar, i red u kojem Srbija sada stoji

Hegset je objavio sliku srušenog tornja u Čabaharu. Američki udari su se preselili sa kasarni na mostove, stanice i luke, a geler u Dohi pogodio je dete koje nema veze ni sa jednim od njih. Rat više ne gađa samo vojnike. Bliže kući, jedanaest zemalja je zaustavilo Klaster 3 za Srbiju, pa Brisel trči da ih ubedi - ista scena koju Makedonija dvadeset godina gleda sa druge strane reda. A Beograd dobija direktan kanal do Vašingtona, uz saopštenje koje ćuti o tome šta daje zauzvrat.

I jedno veče u kojem je neko ipak završio posao

Dok institucije pišu obrazloženja, grom je zapalio petnaest hektara kod Makreša, a osam ljudi se borilo pet sati - od kojih su dvojica bili obični seljani sa lopatama. Pobedili su. Pitanje je samo šta ako sledeći put grom udari na dva mesta odjednom. Za lakši deo dana: Argentina i Španija igraju finale kakvo je svet video samo jednom, a Škendija prolazi golom u 86. protiv Gibraltara. Trener bar ne glumi da je bilo lepo.

Dan nije pokazao korupciju u svakoj priči. Pokazao je nešto banalnije i trajnije: posao se proglašava završenim, pare se evidentiraju kao potrošene, a teren - put, jezero, ulica - nije učestvovao u dogovoru. Onda dođe kiša i pita.