Srpski predsednik Aleksandar Vučić je u emisiji niške televizije izneo tvrdnju koju vredi pročitati dvaput: ako u Srbiji dođe nova vlast, ona će terati Srbe da idu na koncerte Marka Perkovića Thompsona.

„Zapamtite moje reči. Ako se promeni vlast, zapamtite sad šta vam kažem, buduća vlast u Srbiji će terati Srbe da idu na koncerte Thompsona i govoriće nam da je to novi patriotizam i nova evropska saradnja”, rekao je Vučić. U istom kontekstu pomenuo je i pozdrav „Za dom spremni”, tvrdeći da će ga svaka naredna administracija promovisati kao patriotsku dužnost.

Isti čovek, drugačija prilika

Vučić je i ranije poredio Thompsonove koncerte u Vukovaru sa nacističkom simbolikom i izričito izjavio da je „Za dom spremni” ekvivalent „Zig hajlu”. Kritikovao je i sadržaj pesama sa referencama ka Srbiji, i upozorio na porast nacionalizma u delovima Evrope, pozivajući se na antifašističku istorijsku poziciju Srbije.

Sve to je izgovoreno u nedelju kada je u Beogradu održana komemoracija za osuđenog ratnog zločinca, na koju je došao ministar iz njegove vlade. Antifašizam kao argument funkcioniše odlično dok se usmerava ka susedu.

Izborna matematika iza rečenice

Ovo nije analiza muzičkog ukusa. Ovo je predizborna konstrukcija u kojoj se opozicija ne napada zbog onoga što predlaže, nego zbog onoga što će hipotetički uraditi - i to nešto što niti je rekla, niti je najavila. Mehanizam je poznat: ako ne možeš da pobediš opoziciju na njenom terenu, prebaci debatu na teren gde svaki njen odgovor izgleda kao opravdavanje.

Na Balkanu isti alat koristi više kabineta nego što žele da priznaju. Umesto šta ćemo mi uraditi, glasajte protiv onoga što će oni uraditi. Pitanje koje svaki glasač treba da postavi je jednostavno: koliko konkretnih mera sam čuo u istoj izjavi?

A postoji i jedna praktična posledica. Svaka ovakva rečenica čini uslugu upravo Thompsonu - drži ga u regionalnoj vesti, povećava mu težinu i svim stranama daje razlog da nastave sa istom temom. Pravi pobednik ove izjave nije ni vlast, ni opozicija.