Na ulici u Kozlu, u Skoplju, nedavno je pronađen mladi vuk - sa lancem oko vrata, vezan za stub. Slučaj je otvorio javnu raspravu o držanju divljih životinja u gradskim uslovima. Policija traga za licem koje ga je čuvalo. A pitanje za sada nije dobilo ozbiljan odgovor: kako je jedan vuk završio u gradskom dvorištu, i ko je mislio da je to u redu?

Glavni inspektor za zaštitu prirode pri Državnom inspektoratu za životnu sredinu, Pejo Kirovski, objasnio je pravni okvir: držanje divljih životinja bez dozvole u Makedoniji je zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode (član 32). Kazne su ozbiljne.

Za pravna lica koja drže domaće ili strane divlje vrste bez dozvole - 3.000 evra. Za opasne i egzotične vrste koje predstavljaju rizik za ljude - od 8.000 do 20.000 evra. Za pojedince - do 800 evra.

Da bi držanje bilo dozvoljeno, treba dokumentacija o legalnom poreklu, odgovarajući prostor, veterinarski nadzor, a kad je reč o zaštićenim vrstama - usklađenost sa CITES konvencijom. Dozvole izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa Agencijom za hranu i veterinu, koja proverava jesu li obezbeđeni minimalni uslovi za život životinje.

Problem je što u Makedoniji nema specijalizovanog centra za prihvat oduzetih ili nađenih divljih životinja. Vuk iz Kozla je trenutno u karantinu u Zoološkom vrtu Skoplje, pod analizom. Ali šta se dešava dalje - nije jasno. Zoološki vrt nije centar za rehabilitaciju. Program vraćanja divljih životinja u prirodne uslove ne postoji. Alternativa - sprečavanje ponovljenih slučajeva - svodi se na kazne.

A kazne, kao i obično, pretpostavljaju da će neko biti uhvaćen. Koliko slučajeva držanja divljih životinja u kućnim uslovima ostaje neotkriveno? Koliko papagaja, orlova, medveda, kornjača prolazi kroz nelegalne kanale prodaje i završava u dvorištima ili stanovima, a niko ne zabeleži? Sistem radi tek kad situacija izađe na ulicu. Do tada - divlje životinje plaćaju za ljudsku nerazumnu sakupljačku strast.