Sedela je u svom dvoristu u Dracevu. Nije bila na ulici, nije bila na nekom mestu gde se „takve stvari desavaju”. Bila je kod kuce. U 20:40 casova osetila je udarac u rame, a sat vremena kasnije, u Poliklinici Dracevo, lekari su konstatovali da je povreda od zalutalog zrna iz oruzja.

J.S., 57-godisnja Skopljanka. To je sve sto nam policijski bilten kaze o njoj. Ono sto bilten ne kaze jeste ciji je bio metak, odakle je dosao i sta je radio u vazduhu iznad jednog skopskog naselja u ponedeljak uvece.

Isti dan, drugi slucaj

Istog dana, oko 14:30 casova, 37-godisnja Skopljanka iz Gjorce Petrova prijavila je SUP-u Skoplje da je pred svojim domom pronasla zalutalo zrno iz vatrenog oruzja. Ona je imala srece - zrno je nasla na zemlji, a ne u sebi.

Dva slucaja u jednom danu, u dva kraja grada. Policija je u oba slucaja saopstila da se „preduzimaju mere za rasvetljavanje”. To je formulacija koju je svaki gradanin cuo stotine puta i koja se, budimo iskreni, retko pretvori u vest o tome ko je bio.

Odakle padaju?

Zalutalo zrno se ne pojavljuje samo od sebe. Neko je pucao. Pitanje je da li je pucao na svadbi, na proslavi, na necemu sto se kod nas deceniju za decenijom tretira kao folklor umesto kao krivicno delo. Metak ispaljen u vazduh ne nestaje - on pada, i pada dovoljnom silinom da probije rame.

Postoji zakon. Postoji i praksa da se svakog leta i svakog vikenda cuju rafali nad naseljima, a da posle niko ne zna odakle. Izmedu te dve stvari stoji praznina, i u njoj svaki put moze da stane neka 57-godisnja zena u sopstvenom dvoristu.

Dvoje Skopljana za jedan dan. Jedna u bolnici, druga sa zrnom pred ulaznim vratima. Ako to nije dovoljan povod da neko prebroji municiju koja leti nad gradom - sta jeste?