Dva meseca posle početka predistražnih radnji, suđenje protiv 13 policajaca optuženih za diskoteku „Puls" u Kočanima konačno počinje. Svih 13 negiraju krivicu. Svih 13 tvrde - „Uradili smo sve što smo mogli."

To je rečenica koju porodice 63 poginulih ponovo slušaju. Danas ne u policijskoj stanici, ne preko telefona, ne u medijima - na glavnom suđenju.

Tužilaštvo opisuje konkretne propuste. Spasenka Andova, tužiteljka, tvrdi da plan akcije „nije bio službeno odobren" unapred. Nije postojao prethodan teren. Policajci „nisu obezbedili adekvatnu zaštitu i evakuaciju" ljudi u objektu.

Prema optužnici, svaki od optuženih je „svojim radnjama ili propustima" doprineo teškim posledicama. 63 mrtva. Stotinak povređenih. Porodice koje i dalje traže jednu reč - „krivica".

Odbrana ide drugim putem. Advokat Zoran Zafirovski tvrdi da je optužnica „nejasna i nedovršena". Tvrdi da je njegov klijent obavljao zadatke koje je imao - proveru ličnih karata, praćenje točenja alkohola maloletnicima. Drugi advokat tvrdi da je policija „par minuta" bila u kabareu - bez mogućnosti da zna da unutra ima pirotehnike.

Sudija Fanka Jančuleva-Mihailovska odbila je zahteve za njeno izuzeće i za odlaganje glavne rasprave. Slučaj ide dalje. Glavni pretresi kreću.

Udruženje „16. mart 2025" - osnovano od strane roditelja poginule dece - traži jasnu odgovornost. Ne samo načelno. Nego - ko. S imenom i prezimenom. Sa konkretnim propustom. Sa konkretnom posledicom.

Makedonija je dva meseca čekala da sud krene s 13 policajaca. Sad ih imamo u sudnici. Ali ovo je samo jedan od tri procesa koja moraju da se vode - i za policiju, i za vatrogasce, i za koncesionare. 14 meseci posle tragedije roditelji ne traže osvetu. Traže istinu. I to je razlika između države u kojoj pravosuđe funkcioniše - i one gde je pravda politička odluka.