U Makedoniji izgleda najlakše je da se stavi katanec. Žičnicata na Vodno nema da raboti celoto leto, a nikoj ne znae koga povtorno će bide puštena. Obrazloženijeto - bezbednosta je zagrozena. I toa je opravdano, niko ne saka rizik po čovečki životi.

No, prašaneto je drugo: kako dozvolivme posle 15 godini da dojdeme do situacija objekt vreden milioni evra da stane nebezbeden? Kade bile institucijite, servisite, kontrolite i odgovornosta?

I ovo nije izoliran slučaj. Imame premnogu objekti, projekti i infrastruktura koi lesno se zatvaraju, a potoa so godini stojat zaboraveni. Od sportski sali, bazeni, kulturni domovi, patišta u raspaďanje, pa sve do turistički sadržini koji trebalo da nose život i posetiteli.

Najlakše je da kažeš "zatvoreno". Najteško je da se održuva, planira i da se obezbedi sistem što funkcionira. A građanite so pravo se prašuvaat - ako denes se zatvori, dali voopšto neko zna koga ponovo će se otvori?

Izgleda kod nas privremenoto mnogu često stanuva trajno.