Mali eksperiment u kuhinji - stani ispred dve tegle. Na jednoj piše „menta" (Mentha × piperita, ili peppermint). Na drugoj „nana" (Mentha spicata, hierbabuena na španskom). Kod kuće obe nose isto ime. Ali nisu iste. I prave različite stvari u receptima.

Prvi test - boja. Menta je tamnija i dublje zelena. Nana je svetlija i sjajnija. Laka razlika kada stoje jedna do druge. Bez pomoći, u prodavnici, mnogi ih jednostavno mešaju.

Drugi test - tekstura. Menta ima grube, debele i čvršće listove. Nana - mekše, nežnije, tanje. Kada ih protrljaš prstima, razlika je jasna.

Treći test - oblik. Nana ima duže, kopljaste listove. Menta - šire i zaobljenije.

Četvrti test - stabljika. Ako je stabljika crvenkasta ili ljubičasta, to je menta. Nana ima zelenu stabljiku.

Peti test - miris. Menta miriše intenzivno, prodorno, sa snažnim mentolnim karakterom. Nana je slađa, mekša, sveža. Kada list spustiš u čaj, razliku odmah osetiš.

Kako se koriste? Nana češće u slanim receptima. Sa jagnjetinom na tiganju, sa roštilja, u tabuleu i kuskusu, sa kajmakom i jogurtom. Menta - češće za pića (marokanski čaj, mohito), za slatka jela i čokoladu. Klasik „čokolada s mentom" je upravo peppermint, ne spearmint.

Balkanska kuhinja koristi obe bez mnogo razmišljanja. Na makedonskom obe se često zovu samo „nana". Zato u receptima iz španskih, grčkih ili italijanskih izvora treba paziti šta piše - peppermint nije isto što i spearmint.

Za sveže salate od dinje i lubenice - nana. Za toplu čokoladnu kremu - menta. Za junetinu sa grčkim jogurtom - i jedno i drugo radi, ali nana daje prirodniji balkanski ukus. A za ono svakodnevno limunadno hladno piće na terasi - nana je pobednica u svim testovima.