Karolina Marin, olimpijska šampionka u badmintonu iz Rija 2016, 26. marta je objavila svoje penzionisanje u španskom šou „El Hormiguero". Iza te odluke stoji istorija koja se u sportskoj medicini koristi kao udžbenički primer - tri kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL), dva na desnom kolenu i jedno na levom. Treće se dogodilo upravo na Olimpijadi u Parizu 2024, i nosilo je dodatno oštećenje meniska.

Viktor Himenez Aransaj, fizioterapeut u klinici CEMTRO gde se Marin lečila, u jednoj rečenici rezimira problem: ACL je „jedna od glavnih struktura koje stabilizuju koleno". Kada se pocepa, koleno ne reaguje na skretanja, kočenja i promene pravca. Kao da stupite na pod koji vas više ne drži.

Badminton, kao i tenis, košarka i rukomet, spada među sportove sa najvišim rizikom za koleno. Brze promene pravca, eksplozivni bočni skokovi i stalno ubrzanje-kočenje - nijedan ligament nije dizajniran da to izdrži u neograničenoj količini. Žene sportistkinje su u posebnoj kategoriji rizika: šira karlica i veći „valgus" ugao povećavaju teorijski rizik od kidanja ACL.

Simptome koje treba da prepozna svaki rekreativac: oštar, trenutni bol, osećaj „pucanja", brzo otečenje, osećaj da koleno „popušta", otežano hodanje. To nije stvar za čekanje - to je stvar za hitni snimak i hitan pregled.

Tretman klasično podrazumeva hiruršku rekonstrukciju ligamenta uz pomoć tetive, popravku meniska ako je moguće, i dugotrajnu fizioterapiju. Problem nastaje kod razrušenog zgloba - hrskavica ima vrlo malu sposobnost regeneracije. Zato pojedinačna oštećenja ostaju sa pacijentom za ceo život.

Marin je izjavila nešto što svaki sportista sa više od jedne operacije razume intimno: „Verovatno više nikada neću moći da kleknem". Gubitak fleksibilnosti posle više operacija je stvaran, i klečanje - sa svim pritiskom na meniske i hrskavicu - često postaje gest koji završava sportsku karijeru.

Iza njene odluke o penzionisanju ne stoji samo badminton. Stoji kvalitet života za narednih 40-50 godina. To je lekcija i za rekreativce na Balkanu, koji svakog vikenda grizu svoje ACL-ove u amaterskim turnirima - sa odlaganjem tretmana „dok manje boli". Bol ne znači pobedu. Ponekad znači da koleno već popušta.