Na sedamdesetom danu američko-iranskog konflikta, Hormuški tjesnac ponovo gori. SAD izveli su udar na iranske vojne mete - raketne i bespilotne lansere, komandne centre, obaveštajne centre. Prema američkom vojnom izveštaju, to je bila odmazda za iranski napad raketama, dronovima i brzim brodovima na tri američka razarača koja su prolazila kroz tjesnac.

Iran pobija američku verziju. Prema Teheranu, Sjedinjene Države prve su narušile prekid vatre - raketnim napadima na tankere blizu Bandar Jaaska, zatim napadima na civilne oblasti u Bandar Hamiru, Siriku i ostrvu Kešmu. Koja je verzija bliža istini? Kao i u svakom ratu, obe strane tvrde da je druga prva prekršila pravila. Kao i u svakom ratu, niko nije u poziciji da to objektivno proveri.

Ovaj put konflikt se preliva i u Zaliv. Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da je protivvazdušna odbrana presrela iranske rakete i dronove. Eksplozije su se čule širom zemlje. To znači jedno: Hormuški tjesnac, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, ponovo je u aktivnoj ratnoj zoni. I ne samo Iran i SAD - sad su i Zalivske države umešane direktno.

Američki predsednik Tramp tvrdi da „prekid vatre traje". Izjava je u očiglednoj suprotnosti sa činjenicom da su iste te noći lansirane rakete i dronovi i pogođeni tankeri. Možda neka precizna definicija „prekida vatre" objasni sve - ali za naftna tržišta to je više retorika nego stvarnost. Kada cena brenta skoči za 4 odsto za jednu noć, niko ne veruje da je sve u redu.

U međuvremenu, američki udari pogodili su iranske luke u Kešmu i Bandar Abasu. Regionalni saveznici, kako se izveštava, prekinuli su podršku za inicijativu „Operacija Sloboda" - projekat koji se do pre nekoliko nedelja smatrao stubom proameričke strategije u Zalivu. Kada saveznici počnu da se povlače, to je signal da rizik od eskalacije postaje nepodnošljiv.

Za Balkan direktne posledice su energetske. Cene nafte su već porasle, a ako Hormuški tjesnac bude fizički blokiran makar nekoliko dana, benzin u Skoplju, Beogradu i Zagrebu osetiće te udarce skoro odmah. Balkan ne vodi rat, ali Balkan plaća račun za ratove koje ne može da kontroliše. Da li to treba da bude naša sadašnja realnost, ili nešto može da se uradi na nivou regionalnih energetskih strategija? Pitanje koje političari retko imaju vremena da otvore - dok ne stigne sledeći šok.