Na 5. maja 2026., u noći pred presečnim 9. majem - paradom za pobedu u Moskvi - Ukrajina je izvela jedan od najdublje udarcima na rusku teritoriju od početka invazije. Cilj - Čeboksari, Čuvaška Republika, 1.200 kilometara duboko u Rusiji. Oružje - FP-5 Flamingo, novi ukrajinski projektil sa dometom od 3.000 kilometara i bojevom glavom od 1.000 kilograma.

Šta je pogođeno

Glavna meta je bila JSC VNIIR-Progress, državni institut koji proizvodi komponente za precizne oružje koje Rusija koristi u napadima na Ukrajinu. Konkretno - sistemi Kometa, antene za zaglušivanje satelitskih, radio i radarskih signala koje koriste dronovi Šahed, krstosujuće rakete Iskander-K i navođeni bombnimi moduli. Drugim rečima - Ukrajina nije udarila proizvoljno, već je pogodila srce ruskog elektronskog rata.

Lokalni žitelji objavili su slike i videe sa požara kod fabrike. Guverner Oleg Nikolajev potvrdio jedno lice ranjeno. Oko 7:30 ujutru po lokalnom vremenu, dronovi su ponovo udarili istu metu - dvojni udar. Ovakve runde pravu i materijal, i moral - više puta po red, u istom krugu.

Kiriši - ruski naftni džin pod udarom

Kasnije istog dana, rafinerija KINEF u Kirišima - jedna od tri najveće u Rusiji - bila je napadnuta. Guverner Aleksandar Drozdenko najprije potvrdio udar na „industrijsku zonu", potom priznao - meta bila je sama rafinerija. NASA-in FIRMS sistem za praćenje požara zabeležio više pojava ognja. Kiriši prerađuje 20-21 milion tona sirove nafte godišnje, i proizvodi preko 6 procenata ukupne rafinirane produkcije Rusije - uključujući vojno gorivo.

Drozdenko tvrdi da su 29 dronova bili oboreni nad Lenjingradskim regionom. Rusko Ministarstvo za odbranu govori za 289 uništenih dronova niz više područja. To je broj koji, čak i ako se prihvati polovina, kazuje nešto o obimu - ne jedan napad, već koordinirana ofenziva.

Moskva, Krim, Voronjež, Kazanj

Eksplozije su prijavljene i na okupiranom Krimu, u gradovima Voronjež i Kazanj, i - možda najalarmantnije za Kremlj - nad samom Moskvom. Gradonačelnik Sergej Sobjanin najavio da je pet dronova bilo presečeno pre nego što su stigli do glavnog grada. Pre nekoliko dana, ukrajinski dron pogodio rezidencijalnu kulu sedam kilometara zapadno od Kremlja, samo tri kilometra od zgrade ruskog Ministarstva za odbranu. Ovo je najdublji udar u centralnoj Moskvi od početka invazije.

Minimum 18 ruskih aerodroma bili su privremeno zatvoreni. Alarmi su zvučali u područjima do 2.000 kilometara od granice. Ukrajinska vojska zvanično ne komentariše - ali ćutanje u ovom slučaju govori više od pres-konferencije.

Šta je „Flamingo"

FP-5 Flamingo, koji proizvodi kontroverzna ukrajinska kompanija Fire Point, u aktivnoj je upotrebi od leta 2025. - najprije retko, a od novembra 2025. sa rastućom frekvencijom. Predsednik Volodimir Zelenski ga je opisao kao „najuspešniji ukrajinski projektil". Specifikacije - 1.000 kg eksploziv, 3.000 km domet - znače da je doslovno cela evropska Rusija u dosegu, i da Moskva više ne može da tvrdi da je dubinska zaleđina bezbedna.

Balkan gleda kako Rusija gubi auru

Za balkanske čitaoce pitanje nije da li Rusija odgovori - to sigurno se desiti. Pitanje je - koliko odgovori, i protiv koga. Parada na 9. maj, koja tradicionalno služi za demonstrirajne ruske vojne sile, ove godine biće održana u senci teškog simboličkog poraza. Jedan dron nad Moskvom ne menja vojnu ravnotežu - ali menja narativ. I upravo narativ je ono što Kremlj retko kontroliše pred svojom publikom.

Druga stvar - ovaj porast ukrajinske sposobnosti, sa raketama koje dostižu Ural, problematizira svaki mirni plan koji se već spomenjuje u evropskim krugovima. Ko će nuditi mir kada Ukrajina prvi put ima oružje sa kojim može da diktira uslove? I zašto da se Rusija povlači, kada svaka slabost u pregovorima joj prelazi odekom niz Severni Kavkaz, Tatarstan, Čuvašiju - područja gde Moskva već mora da objašnjava zašto ruski industrijski postrojenja gore?

Balkan ovo gleda iz daleka. Ali nije tu pitanje empatije ili simpatije - već cene. Svaki porast ukrajinske vojne sposobnosti trgnuva naftne i gasne cene. Svaka uništena ruska rafinerija smanjuje ponudu na međunarodnom tržištu. I Balkan, koji je već smanjio rusko snabdevanje, plaća posledice na dvostran način - sa višim računima i sa neizvesnošću za zimu što dolazi.