Dva ruska bespilotna letela ušla su u Letoniju i srušila se. Jedan je pao na naftno skladište u gradu Rezekne, oko 40 kilometara od granice s Rusijom. Požar od pada je ugašen pre nego što su stigli vatrogasci. Letonske vlasti izdale su upozorenja građanima koji žive uz granicu i zamolile ih da ostanu u svojim domovima.

Sve škole u Rezekneu biće zatvorene. Vojska, policija i spasilačke službe su na mestima pada. U međuvremenu, letonske oružane snage saopštile su da je „moguća pretnja u letonskom vazdušnom prostoru okončana". Standardan odgovor - ali na terenu naftno skladište već gori. Odgovor „posle požara".

Ovo nije prvi incident. Krajem marta nekoliko ukrajinskih dronova pogodilo je Letoniju i susedne zemlje - Estoniju i Litvaniju. Jedan se sudario s dimnjakom elektrane. Drugi se srušio u zaleđeno jezero i eksplodirao. To pokazuje: vazdušni prostor zapadne granice Rusije je „aktivan" - i nije bitno da li su dronovi ruski ili ukrajinski, posledice su iste.

Za NATO ovo je trenutak testiranja. Letonija, Estonija i Litvanija su članice. Član 5 (kolektivna odbrana) aktivira se kada je jedna članica napadnuta. Ali da li su dva drona na naftno skladište „napad"? NATO se do sada uzdržao od aktiviranja Člana 5 u takvim slučajevima - ali svaki takav incident je test do koje granice Rusija može da ide bez posledica.

Za Balkan ovo je važno jer se kod nas već piše o „hibridnim napadima". Dronovi koji prelaze stotine kilometara pre nego što padnu - to je realnost 2026. Kada takva leteća mašina može da pređe nekoliko država a da je niko ne sruši, to nešto govori o evropskoj vazdušnoj odbrani. Nije jaka. I nije koordinirana.

Pitanje: šta sledi? Ako Rusija nastavi da testira - dronovima, ometanjem raketnih sistema, sajber napadima - kada će NATO odgovoriti? A ako NATO ne odgovori, šta to govori regionima van NATO-a, kao što je naš? Pitanja nisu retorička. Odgovore ćemo čuti - kada nešto padne na našu granicu.