Muzički izdavači Sony Music Publishing i Warner Chappell, zajedno sa još nekoliko kuća, podneli su tužbu protiv Anthropica i protiv dvojice suosnivača lično - Darija Amodeija i Bendžamina Mana. Optužba je napisana bez diplomatskih ukrasa: „besramna kampanja nelegalnog torentovanja, struganja i preuzimanja autorskih dela”. Tužba je podneta kasno u petak pred Okružnim sudom za Severnu Kaliforniju.

Iz Anthropica su odgovorili rečenicom koja je gotovo obrazac: „Ne slažemo se sa tvrdnjama izdavača i nameravamo da se čvrsto branimo na sudu.” Ni potvrda, ni poricanje konkretne činjenice - samo najava da će biti advokata.

Ovo nije prvi put. Deo istih advokata koji vode ovu tužbu zastupaju i Concord Music Group i Universal Music Group u postupku otvorenom u januaru, a ista ekipa vodila je i Bartz protiv Anthropica - slučaj u kojem je grupa autora tvrdila da su njihove knjige iskorišćene za treniranje modela Claude. Taj slučaj završio se sa 1,5 milijardi dolara obeštećenja.

Presuda u slučaju Bartz povukla je liniju koju vredi razumeti, jer cela industrija sada radi oko nje: sud je utvrdio da korišćenje autorskih dela za treniranje modela jeste legalno. Ono što nije legalno jeste kako je materijal nabavljen. Anthropic nije platio zato što je učio iz knjiga - platio je zato što ih je skidao piratski.

Nova tužba gura istu logiku dalje. Izdavači tvrde da su preko torenta prikupljeni milioni primeraka knjiga, među kojima i takvi koji sadrže tekstove pesama i notne zapise. Ako je prvi slučaj bio za biblioteku, ovaj je za notni arhiv.

Vredi primetiti šta nije sporno ovde. Niko više ne pokušava da dokaže da mašina ne sme da čita. Spor se sveo na nabavku: da li je materijal kupljen ili je skinut. To je pitanje koje svaki knjigovođa razume bolje od svakog inženjera, i baš zato je opasno za firme - nije potrebna ekspertiza za neuronske mreže da bi se izračunalo koliko je kopija neko skinuo i po kojoj ceni.

Anthropic je trenutno kompanija čija se procenjena vrednost meri u stotinama milijardi dolara, a 1,5 milijardi za piratstvo se sa takvog računa plaća gotovo kao trošak poslovanja. Pitanje je da li je baš to poenta - da li kazna funkcioniše kao kazna za nepropisno parkiranje: neprijatna, ali izračunljiva.

Za čitaoca na Balkanu priča ima prepoznatljiv oblik. Materijal se prvo uzme, dozvola se traži pošto počne tužba, a na kraju se plati suma koja je za platioca podnošljiva. Razlika je što su ovde tužioci dve od najvećih muzičkih kuća na svetu, sa advokatima koji su istu bitku već jednom dobili. Da li će drugo suđenje biti skuplje od prvog - to je jedino pitanje koje Anthropic zapravo broji.