Ajnet Vejsel (31) iz Bitole ubijena je dok je spavala. Deset ubodnih rana nožem - sve zadao isti čovek. Bivši vanbračni suprug, sa kojim je imala četvoro maloletne dece, ušao je u kuću njenog oca pošto se uverio da starca nema kod kuće. Prišao joj je u snu. Žena je umrla odmah.

Osnovno javno tužilaštvo u Bitoli podnelo je istražni nalog protiv 33-godišnjeg osumnjičenog i odmah zatražilo pritvor - sa obrazloženjem opasnosti od bekstva. Klasifikacija dela: ubistvo u porodičnom nasilju, član 123(2)(2) Krivičnog zakonika.

Par je bio razdvojen. Žena se vratila u dom svog oca. Četvoro dece ostalo je bez majke u jednoj noći. I sva četiri su maloletna.

Pitanje koje ćute sve institucije je jednostavno: da li je ovaj čovek bio poznat kao nasilnik pre nego što joj je zadao deset uboda? Da li je bilo prijava, mera zaštite, izrečenih zabrana o približavanju? Sistem zaštite od porodičnog nasilja u Makedoniji postoji na papiru - registri, koordinatori, centri za socijalni rad, zabrane o prilasku. Koliko tih karika je funkcionisalo u ovom slučaju?

Odmah posle ubistva tužilaštvo preduzima akciju - istražni nalog, zahtev za pritvor, obdukcija, uviđaj na mestu događaja. Brzina je za pozdravljanje. Pitanje je zašto se ista ta brzina i ozbiljnost ne pojavljuje pre nego što se desi ubistvo, kada žrtva može da bude zaštićena. Jedna žena svake godine u ovoj zemlji završava isto kao Ajnet - ubijena od muža sa kojim deli dom, krevet ili decu. Broj se ne smanjuje.

Femicid u Bitoli nije izolovani incident. To je najkrajnja tačka jednog društva koje godinama trpi nasilje nad ženama u domu, dok institucije reaguju onda kad više nema koga da zaštite. Četvoro dece sada su siročad - i to je cena koju plaća cela porodica, cela zajednica, kada zaštita žrtava se svede na postupke posle ubistva.

Tužilaštvo obećava dokumentacionu obradu - uzeti su tragovi sa mesta, biće obdukcija, ispitaće se i oružje. Sve će biti kutijerano, sve će imati hronologiju. Ali Ajnet se neće vratiti. I njena deca se neće vratiti u život kakav su imala pre 14. maja.