Prema opoziciji, u normalnoj državi premijer treba odmah da podnese ostavku kad prizna da je zvao državnog javnog tužioca o konkretnom predmetu. Prema premijeru, to je - normalno. Prema Ustavu - najmanje neregularno. A između opozicije i premijera stoji realnost da su u poslednjih 24 sata oba aktera (premijer Hristijan Mickoski i državni javni tužilac Nenad Saveski) potvrdili da su telefonski razgovarali. Samo se oko sadržaja ne slažu.

Sekretar za međunarodnu saradnju SDSM-a, Andrej Žernovski, sinoć u 24 analizi na TV 24 zatražio je ostavku Mickoskog i najavio da će opozicija razmišljati o interpelaciji. "Premijer je trebalo da podnese ostavku. Zaslužuje interpelaciju, treba da razmislimo o toj opciji. Ovo se ne brani. U jednoj državi da se premijer javi državnom javnom tužiocu je povod za ostavku odmah", izjavio je Žernovski.

Kontekst: Mickoski je pre par dana izjavio da se čuo sa državnim javnim tužiocem i očekuje da po žalbi ESM, predmet za nabavku mazuta bude ponovo razmotren. Saveski je potvrdio da su telefonski razgovarali - ali tvrdio je da nisu razgovarali o detaljima predmeta. Tako u istom slučaju imamo priznat telefonski razgovor, dva različita opisa sadržaja, i jedan predmet koji premijer "očekuje da bude ponovo razmotren".

Žernovski je u pravu oko jednog: u pravnim sistemima koji ozbiljno tretiraju razdvajanje vlasti, kontakt između izvršne vlasti i tužilaštva za konkretan predmet je zatvoren slučaj. Ne podleže diskusiji, nema prostora za "ne razgovaramo o detaljima". Razdvajanje postoji - ili ne postoji.

Pitanje gde je Žernovski manje ubedljiv je sledeće: da li će SDSM zaista odvesti proces interpelacije do kraja, ili je ovo još jedna izjava za večernju emisiju, koja će u narednim danima izgasnuti bez posledica. "Treba da razmislimo o toj opciji" nije "podnećemo je". To je retorika, ne odluka. Do konkretnog interpelacionog predloga u Sobranju potrebna je većina, politička strategija i volja da se ide do kraja. Makedonska opozicija dosad nije pokazala sve tri.

A Mickoski u međuvremenu - nastavlja da radi. Ne daje ostavku. Ne daje objašnjenje. Očekuje "da predmet bude ponovo razmotren". I to je sve. Premijerska funkcija u ovoj zemlji pokazala se kao mnogo dalja od evropskih standarda odgovornosti, nego što ko bilo je spreman da prizna.