Kad ministar unutrašnjih poslova prizna da je "šokiran" odlukom tužilaštva, to znači jedno od dvoga: ili sistem za gonjenje korumpiranih krivičnih dela u ovoj zemlji ne funkcioniše - ili funkcioniše na način koji ni sam ministar ne razume. U oba slučaja - problem je velik.

Ministar Panče Toškovski juče je u TV intervjuu izjavio da je "ogromno razočaran" odlukom Tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije da zatvori predmet "Mazut" - istragu nabavke goriva za TEC Negotino u koju je bilo umešano 13 lica. "Niko ne može da me ubedi da je tada bilo dokaza, a sada nema", izjavio je Toškovski za Kanal 5.

To je snažna izjava od ministra čiji policajci su izveli istragu zajedno sa tužilaštvom, podneli krivičnu prijavu i tražili pritvor za određene osumnjičene. Među njima: biznismen Asmir Jahoski (Pucko Petrol), Erzan Sulkoski i Ratko Kapuševski (RKM), i bivši direktor ESM Vasko Kovačevski. Kad ministar unutrašnjih poslova kaže da ne može da bude ubeđen u zatvaranje svog slučaja - to je više od obične politike.

Kontradikcija na koju se ne odgovara

Toškovski istovremeno brani premijera. "Ne verujem da bi se Mickoski mešao u rad tužilaštva", kaže ministar - iako su i Mickoski i tužilac Nenad Saveski priznali da su telefonski razgovarali o predmetu. Sam premijer je izjavio da "očekuje" da predmet bude ponovo razmotren. Šta je to ako ne "mešanje u rad tužilaštva"?

Ministar unutrašnjih poslova nalazi se u nemogućoj poziciji: da bude "šokiran" tužilaštvom, i istovremeno da tvrdi da premijer - koji je telefonski pritisnuo to isto tužilaštvo - nije uradio ništa nepropisno. Jedno od dvoga ne može biti istina. Ili je tužilaštvo zatvorilo predmet pod pritiskom (što čini Toškovskijev "šok" logičnim, ali implicira kriminal na premijerskom nivou) - ili je tužilaštvo zatvorilo predmet iz sopstvene profesionalne procene (što čini Toškovskijev "šok" čisto performativnim).

Ovaj slučaj je test za to što je ostalo od institucionalne nezavisnosti u Makedoniji. Imali smo 13 osumnjičenih. Imali smo istragu koordinisanu između MUP-a i tužilaštva. Imali smo zahtev za pritvor i optužni predlog. I sve se završava u "šoku", premijerskom telefonskom razgovoru, i ministru koji kaže "slučaj nije zatvoren" - iako formalno već jeste. Vidite li kako u ovoj rečenici nema nijedne institucije koja je jasna o tome šta sledi?

Toškovski obećava da će javnost "videti šta je otkriveno". Što zapravo znači: MUP će pustiti informacije preko medija, ako tužilaštvo neće. To je model koji decenijama ne funkcioniše - jer pretvara krivično gonjenje u medijski sukob između institucija. I građani na kraju ne dobijaju pravdu - dobijaju seriju.