Jedna izjava Donalda Trampa. Jedna rečenica: "Kina je pristala da hoće da kupuje naftu od SAD". I cene "Brenta" odmah porasle preko jednog procenta - na oko 106-107 dolara po barelu. VTI (američka nafta) - do preko 102 dolara. Globalno tržište reaguje na svaki šapat iz Vašingtona u trenutku, jer geopolitički kontekst nikada nije bio toliko nestabilan.

Rast ne dolazi samo od najave nove prodaje američke nafte na kineskim tržištima. Dolazi i od i dalje aktivnog rizika u Ormuskom moreuzu - strateškom morskom prolazu kroz koji prolazi veliki deo svetskog prevoza nafte i prirodnog gasa. Iranska strana tvrdi da je juče oko 30 brodova normalno prošlo kroz Moreuz, ali trgovci ne veruju u "normalnost" - ovog meseca u Moreuzu bilo je zaplena i napada na brodove.

Za ovu sedmicu, "Brent" raste oko šest procenata. VTI - preko sedam. To je veliko kretanje za tržište nafte za pet dana.

Za Makedoniju ovo nije statistika sa dalekog tržišta. Cena goriva na pumpama određuje se zvaničnom referencom prema međunarodnim cenama, i kretanja od sada neminovno ćemo osetiti u narednim nedeljama. RKE objavljuje nove reference svakih petnaest dana. Kada globalna cena nafte za dva meseca poraste za oko 10-15 dolara po barelu, to na kraju znači i nekoliko denara više u ceni benzina i dizela.

Šta ako Tramp otkaže dogovor za deset dana? Šta ako Iran blokira navigaciju u Moreuzu jedan dan? Cene će ponovo otići u istom pravcu, istom brzinom. Ovo tržište više se ponaša kao reakcijski aparat na političke signale, nego kao fundamentalni balans ponude i potražnje. A najdugoročniji izlaz - manja zavisnost od fosilnih goriva, brža elektrifikacija transporta - upravo je ono što se u Makedoniji odlaže decenijama. Pored toga, odlaže se sa "imamo važnije probleme" i "energetska politika je složena". Složena za koga? Za one koji će platiti račune na kraju.