Oblak ima adresu. Ima dalekovod, trafostanicu, generatore, baterije, cevi, rashladne sisteme, kilometre optičkog kabla i zemljište na kojem sve to treba da se smesti. Što se više veštačka inteligencija prodaje kao nevidljiva tehnologija, to vidljivija postaje njena fizička strana - i upravo ta fizička strana sada kuca na vrata u Makedoniji.

Rasprava se razbuktala oko inicijative za data-centar u ataru Pančareva kod Pehčeva, a u igri je i razgovor vlasti sa Krisom Pavlovskim, kanadskim biznismenom makedonskog porekla iz „Rumble”-a. Dana 25. avgusta Savet opštine Pehčevo jednoglasno je odbacio inicijativu. Jednoglasno - to je brojka koja se u makedonskoj lokalnoj politici retko sreće.

Prvi zahtev: struja, i to mnogo

Data-centar ne traži prosto „dovoljno kilovat-sati godišnje”. Traži veliku priključnu snagu, stabilnu mrežu, rezervne sisteme i snabdevanje koje ne sme da prekine. Upravo je tu prvi problem za zemlju koja uvozi električnu energiju. Ono što je za investitora tehnička specifikacija, za državu je pitanje da li će uvoziti još više - i po kojoj ceni.

Napajanje mora biti neprekidno, pa se koristi više nezavisnih dovoda iz mreže, UPS-sistemi i rezervni generatori. Ti generatori, kada se uključe, rade na dizel. To je deo računa o kojem nećete pročitati u saopštenjima o novoj investiciji.

Drugi zahtev: voda za hlađenje

Serveri proizvode ogromnu količinu toplote i sistem za hlađenje je među najvažnijim delovima objekta. Kod savremenih centara sa moćnim GPU-sistemima za veštačku inteligenciju, potrebe za hlađenjem su još veće. Ne postoji jedna brojka koja važi za svaki data-centar - količina vode zavisi od veličine, gustine opreme, lokalne klime i izabranog sistema za hlađenje.

To nije odgovor koji zatvara temu, nego onaj koji je otvara. Kada jedna investicija traži vodu, a ne može unapred da kaže koliko, pitanje odakle će se ta voda uzeti ostaje na opštini - i na ljudima koji žive na istom vodovodu.

Treći zahtev: lokacija je deo mašine

Struja i voda privlače pažnju, ali bez komunikacione povezanosti data-centar je zgrada sa serverima u njoj. Potrebne su optičke veze velikog kapaciteta, više nezavisnih operatera i fizički odvojene trase, kako prekid jedne veze ne bi značio prekid usluge. Lokacija se bira i prema rizicima od poplava, zemljotresa i požara.

Dakle objekat traži stabilnu mrežu, optičke trase, zemljište, bezbednost i kvalifikovan kadar. Makedonija na papiru ima geografski položaj i telekomunikacionu infrastrukturu koji je čine zanimljivom. Ali za velike centre traži se i nešto teže: konkurentne cene struje, odgovarajuću regulativu i dugoročnu garanciju za napajanje.

Šta mesto dobija zauzvrat?

Ovo je pitanje koje se u celoj diskusiji najmanje čuje. U svetu radi oko 12.000 data-centara, a specijalizovanih za veštačku inteligenciju ima u samo 32 zemlje. Kod nas se tema otvorila kao ponuda, ne kao analiza - prvo investicija, pa onda račun.

Pehčevo je postupilo obrnuto i upravo je zato slučaj poučan. Savet je tražio da zna šta ulazi u opštinu pre nego što kaže da. To nije odbijanje tehnologije, nego odbijanje praznog čeka. Kada jedna opština jednoglasno kaže ne, pre ili kasnije neko će morati da odgovori šta se tačno nudilo.

Data-centar traži mnogo struje, način da odstrani toplotu, optičke veze, zemljište i radnu snagu. Ali traži i nešto što nijedna tehnička specifikacija ne sadrži - poverenje. A poverenje se ne uvozi zajedno sa serverima.