Savet opstine Pehcevo je 25. avgusta jednoglasno odbacio inicijativu za pokretanje urbanisticke procedure za data-centar u Pancarevu. Protiv su glasali i odbornici VMRO-DPMNE i SDSM - iste stranke koje se na nacionalnom nivou tuku oko iste teme.

To je najuocljiviji detalj u celoj prici. Kada je rasprava sisla sa televizijskih studija na lokalni nivo, kod ljudi koji ce ziveti pored objekta, stranacka linija je nestala.

Ono sto niko nije saznao

Javnost nije saznala ime investitora. Ni velicinu objekta. Ni potrosnju vode i struje. Ni tehnologiju hladjenja. Ni ekonomsku korist za lokalnu zajednicu.

Projekat nije stigao ni do faze odobrenja za gradnju, a osnovni tehnicki podaci ostali su nepoznati. To nije detalj - to je razlog zasto su odbornici glasali kako su glasali. Tesko je odobriti nesto cija ti velicina nije receno.

Koliko struje i vode jede jedan data-centar

Data-centar je objekat pun servera, plus sistemi za skladistenje, brze internet-konekcije, transformatori, baterije, rezervni generatori i oprema za hladjenje. Sve to radi 24 sata dnevno.

Velicina varira drasticno. Mali centar ima nekoliko desetina serverskih ormana. Veliki kompleksi Googlea, Amazona, Microsofta ili Mete izgledaju kao industrijske zone i mogu imati snagu od stotina megavata.

Vestacka inteligencija menja racun. Modeli se obucavaju ogromnim kolicinama podataka, a zatim odgovaraju na milione upita - za sta se koriste hiljade specijalizovanih grafickih procesora. Oni trose mnogo struje i stvaraju veliku kolicinu toplote na malom prostoru.

Medjunarodna agencija za energiju procenjuje da veliki data-centar specijalizovan za vestacku inteligenciju moze imati snagu od 100 megavata i godisnje trositi struje koliko oko 100.000 domacinstava. Globalno, data-centri su potrosili oko 415 teravat-sati u 2024. godini, sto je oko 1,5 odsto svetske potrosnje - a do 2030. godine ta brojka bi mogla da se udvostruci.

Gotovo sva ta energija zavrsava kao toplota koja mora stalno da se odvodi. Suvi rashladni sistemi trose minimalnu kolicinu vode, ali vise struje i stvaraju buku. Rashladne kule trose manje struje, ali mogu koristiti stotine hiljada ili milione litara vode dnevno.

Mickoski je vec nacrtao investitora

U intervjuu za americki portal „Brajtbart njuz”, premijer Hristijan Mickoski gotovo je imenovao zeljenog partnera - izvrsnog direktora video-striming platforme „Rambl”, Krisa Pavlovskog, ciji su preci Makedonci.

„Kris mnogo investira sa svojim partnerima u Evropi. Znam da su kupili jednu veliku kompaniju u Nemackoj i posto ima izuzetno velika patriotska osecanja prema zemlji iz koje potice njegova porodica, zeli da investira u Makedoniju”, izjavio je Mickoski, najavljujuci sastanak sa njim.

U istom intervjuu palo je i nesto sto se do sada nije govorilo ovako otvoreno: hidrocentrale „Cebren” i „Galiste”, projekat od 1,5 milijardi dolara, spominju se kao izvor za „hranjenje” data-centara elektricnom energijom - a ne, kako se do sada verovalo, za balansiranje elektroenergetskog sistema.

Pitanja opozicije i jedna neudobna brojka iz SAD

Lider SDSM-a Venko Filipce postavio je niz pitanja: sta ce se dogoditi sa kapacitetom vodosnabdevanja poljoprivrednih polja, sta sa cenom struje i da li ce biti potreban dodatni uvoz.

„Da li to znaci da ce zbog toga sto ce se koristiti vise elektricne energije, ona poskupeti?! Dodatno, zavisicu od dodatnog uvoza”, rekao je Filipce, ukazujuci da proizvodni kapaciteti u zemlji rade lose.

Iz VMRO-DPMNE poslanik Brane Petrusevski odgovorio je suprotnom tezom - da su data-centri kapitalne investicije koje donose strani kapital i znanje i mogu pozicionirati Makedoniju kao regionalni centar za oblak tehnologije i vestacku inteligenciju.

„I da, data-centri trose mnogo energije. Bas zato treba da ih iskoristimo kao katalizator za novu energetsku infrastrukturu”, rekao je Petrusevski, ukazujuci na ugovore o obnovljivoj energiji i baterijske sisteme za skladistenje.

Iz Levice je dosao podatak koji se najmanje spominje u ovoj debati: u SAD vec ima preko 500 aktivnih privremenih ili trajnih zabrana i moratorijuma za izgradnju data-centara, a samo u julu vise od 150 gradova i okruga uvelo je takva ogranicenja.

Zakon dolazi, regulativa tek

Kod nas jos uvek nema zakonskog okvira. Vlada je pripremila izmene Zakona o urbanistickom planiranju i Zakona o gradnji kojima se uvodi nova kategorija - „gradjevine za cuvanje i skladistenje digitalnih podataka”.

Dakle, redosled je sledeci: prvo intervju u kojem se imenuje potencijalni investitor, zatim inicijativa na terenu u Pehcevu, a zakonski okvir se tek pise. Odbornici u Pehcevu glasali su protiv necega za sta nije bilo ni zakona, ni imena, ni brojke.

Data-centri mogu biti dobra investicija za Makedoniju. Ali to se moze utvrditi samo brojem - koliko megavata, koliko litara vode dnevno, kakva tehnologija hladjenja. Dok tih brojki nema, „nova nafta” ostaje samo slogan, a Pehcevo je pokazalo da su lokalni saveti to vec naucili.