Penzije rastu od septembra, ali ovog puta neće svi dobiti isto. Vraća se procentualno usklađivanje, a to znači da će stariji sa 20.228 denara dobiti oko 607 denara više, dok će onaj sa najvišom penzijom od 94.332 denara dobiti oko 2.830 denara. Razlika nije greška u računici - to je sama logika sistema.

Zašto baš oko tri procenta

Odgovor je u takozvanoj švajcarskoj formuli. Prema članu 37 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzije se usklađuju dvaput godišnje, u martu i septembru. Polovina računice dolazi od rasta prosečne plate, polovina od rasta troškova života.

Za septembarsko usklađivanje porede se prvih šest meseci 2026. godine sa drugim polugodištem 2025. Prosečna neto plata porasla je za oko 4,75 procenata, a troškovi života za oko 1,17 procenata. Uneti u formulu, oni daju 2,96 procenata. Dakle plate su motor ovog povećanja, inflacija ima znatno manji doprinos. Konačan procenat tek treba zvanično da se utvrdi.

Premijer Hristijan Mickoski najavio je usklađivanje kao redovno, u skladu sa zakonom, i poručio da će tačan iznos biti poznat uskoro. Prethodne dve godine penzioneri su dobijali linearna povećanja od po 7.000 denara.

Ko koliko dobija

Ako stopa bude tri procenta, penzija od 20 hiljada denara dobija 600 denara više, od 25 hiljada - 750, od 30 hiljada - 900, od 40 hiljada - 1.200, a od 50 hiljada - 1.500 denara. Najvišu penziju u zemlji ima samo osmoro ljudi. Oni će dobiti najveći nominalni rast.

Tu je i suštinska razlika u odnosu na linearna povećanja: tada su svi dobijali isti iznos, sada svako dobija isti procenat od svoje penzije. Ko je imao više, dobija više. To se može braniti kao pravedno - onaj ko je uplaćivao veće doprinose dobija više - ali za penzionera sa 20 hiljada denara razlika između 600 i 7.000 denara nije apstrakcija.

Račun Fonda

U zemlji ima preko 350 hiljada korisnika penzije, a samo u prvoj polovini ove godine njihov broj se povećao za 1.876 lica. To samo po sebi znači dodatne rashode, još pre nego što se obračuna novo usklađivanje.

Problem je što PIOM ne pokriva svoje rashode samo iz doprinosa. Prema reviziji Državnog zavoda za reviziju za 2024. godinu, prihodi od doprinosa porasli su za 14 procenata, na 71,4 milijarde denara. Rashodi za penzije su, pak, premašili 90,2 milijarde. Rupu krpi državni budžet.

Upravo zato su nedavno preusmerene oko 4,75 milijardi denara, odnosno 77,2 miliona evra, akumulirane u Agenciji za zapošljavanje, u funkciju penzijskog fonda. Doprinos za penzijsko osiguranje povećan je sa 18,8 na 19,9 procenata, a onaj za nezaposlenost pao je sa 1,2 na 0,1 procenat. Ukupna stopa ostala je 28 procenata - suma ista, raspored drugačiji.

Direktor PIOM-a, Nikola Memov, kaže da se doprinosi tekuće prikupljaju, transferi iz budžeta su redovni i penzije se isplaćuju na vreme. Ali i on priznaje da sistem ima strukturne probleme i da su potrebne reforme. Ukazuje i da se za zdravstveno osiguranje penzionera godišnje izdvaja oko 13,5 milijardi denara, odnosno 220 miliona evra, i otvara pitanje da li taj teret treba i dalje da visi na penzijskom fondu.

Za septembar je račun jasan. Pitanje koje se ne postavlja glasno jeste kako će izgledati isti taj račun za deset ili dvadeset godina, kada će korisnika biti još više, a doprinose plaćati još manje ljudi.