Kompanija koja proizvodi cipove na kojima radi gotovo cela vestacka inteligencija na svetu sprema se da kupi i mesto gde se ti modeli skladiste. Nvidia je pristala da plati 12,9 milijardi dolara (oko 11,9 milijardi evra) za Hugging Face - platformu na koju programeri kacu i sa koje skidaju modele otvorenog koda. Ugovor jos nije potpisan i, prema izvorima, moze propasti. Ali cutanje Nvidije govori dovoljno: firma obicno reaguje brzo kada zeli da demantuje.

Hugging Face je osnovana 2016. godine i danas je najpoznatije skladiste za modele otvorenog koda. To je mesto gde ide svako ko ne zeli da placa za zatvorene sisteme OpenAI-a ili Anthropica. Dakle, Nvidia ne kupuje proizvod - kupuje poziciju.

Zasto poziciju? Zato sto je njena dominacija pod pritiskom bas od njenih najvecih kupaca. OpenAI, Google, Amazon i Anthropic svi grade sopstvene cipove da bi manje zavisili od nje. Svaki od njih ko uspe, jedan je klijent manje. Ali ekosistem otvorenog koda radi obrnuto: sto vise alternativa ima izvan zatvorenih laboratorija, to vise firmi ostaje vezano za hardver Nvidije. Zato je kompanija vec ulozila desetine milijardi u sopstvene modele otvorenog koda. Kupovina Hugging Facea je sledeci korak u istom racunu.

Izvrsni direktor Hugging Facea, Klem Delang, celu godinu javno stoji na istoj liniji sa Nvidijom. U intervjuu ovog meseca rekao je da se firma odbranila od sajber-napada verzijom kineskog modela otvorenog koda koju je prilagodila Nvidia. Pomenuo je i pismo potpisano od direktora Nvidije Dzensena Huanga i jos 24 kompanije, u kojem se trazi da americka vlada podrzi otvorene modele umesto da ih ogranicava. U drugom intervjuu u julu upozorio je da Kina „ocigledno dominira” u otvorenom kodu.

Cena je skok koji trazi objasnjenje. U 2023. godini Hugging Face je prikupila 235 miliona dolara pri vrednosti od 4,5 milijardi. Prihod joj je oko 150 miliona dolara godisnje, sto je sitno u svetu vestacke inteligencije. Trinaest milijardi za firmu sa takvim prihodom je multiplikator koji se retko odbija - a lane je Hugging Face odbila ponudu Nvidije za investiciju od 500 miliona, rekavsi da ne zeli dominantnog investitora koji ce joj oblikovati odluke. Kupovina je nesto drugo: kada vec prodajes firmu, pitanje kontrole vise ne postoji.

Ima i tisi racun u pozadini. Nvidia je svojim klijentima obecala da ce pomoci da pokrije deo troska za oblacne kapacitete vredne desetine milijardi. Ako ti kapaciteti ostanu neiskorisceni, teret pada na nju. Sa Hugging Faceom u rukama, visak moze da preproda klijentima platforme. Jedna kupovina koja resava tri razlicita problema odjednom.

Trziste alata oko vestacke inteligencije pocelo je da se zatvara. Pre nekoliko nedelja Stripe je platio preko 7 milijardi dolara za OpenRouter - startap koji je u maju vredeo 1,3 milijarde. Dakle, infrastruktura koju su gradile nezavisne firme u poslednje tri godine sada se upija u nekoliko velikih imena. Otvoreni kod ostaje otvoren, ali ljudi koji ga odrzavaju sve cesce primaju platu od istih kompanija ciju dominaciju je trebalo da razbije.