Deponija kod Aračinova ovih dana dimi, a institucije prebacuju nadležnost jedna na drugu

Požar na divljoj deponiji kod Aračinova izbio je 10. oktobra. Brzo je lokalizovan, u međuvremenu je pala i kiša - a ovih dana ostaci još dime. Dim se širi ka Skoplju, a građani koji ga udišu dobijaju nešto što je gotovo bolje dokumentovano od samog požara: spisak institucija koje nisu nadležne.

Svako prosleđuje drugom

Iz Levice opisuju put kojim ide svaka žalba. Građani prijavljuju dim, peckanje u grlu i nosu i suzenje očiju. Centar za upravljanje krizama ih, prema njihovim rečima, upućuje da se obrate medijima. Opština ih prosleđuje komunalnom preduzeću, a preduzeće tvrdi da je slučaj prijavilo. „Oni se dogovaraju čija je nadležnost, a mi u međuvremenu udišemo otrov”, kažu iz stranke.

Ministarstvo životne sredine, Državni inspektorat za životnu sredinu i Opština Aračinovo dobili su pitanja da li su urađena merenja kvaliteta vazduha i da li neko utvrđuje odgovornost. Odgovori su se očekivali tokom dana. Danima posle požara, dakle, građani još ne znaju šta udišu - znaju samo da je dim.

Iz Zelenog humanog grada traže da se požar odmah ugasi, metan otplini, deponija ogradi, a komunalne službe koje tamo istovaraju otpad sankcionišu i da im se oduzme dozvola za upravljanje otpadom - „ako je uopšte imaju”.

Samo tri deponije sa dozvolom

To „ako je uopšte imaju” nije retorika. Prema podacima Ministarstva životne sredine, dozvolu prema Zakonu o deponovanju imaju samo tri deponije u državi: Drisla i deponije u Đevđeliji i Gostivaru. Sve ostalo radi na nečijoj odluci, navici ili ćutanju.

Aračinovo nije ni prvi put u ovoj ulozi - problema sa dimom na ovoj lokaciji bilo je i ranije ove godine. U međuvremenu, kumanovska deponija „Krasta”, koja prema DOM-u gori već šest meseci i koristi se odlukom opštine bez dozvole Ministarstva, ovih dana je postala komunalna kriza. Stanovnici Pčinje i Studene Bare blokirali su je zbog stalnog dimljenja, a Kumanovo je moralo privremeno da vozi smeće na skopsku Drislu. Blokada je prekinuta 12. oktobra, nakon što je požar ugašen, a deo otpada zatrpan zemljom.

Zatrpavanje zemljom skriva problem od očiju. Ne rešava ga.

Evropa cilja 10%

Podaci Državnog zavoda za statistiku godinama pokazuju da 99,8% prikupljenog komunalnog otpada kod nas završava na deponiji. Evropska unija, pak, traži od država članica da do 2035. godine svedu deponovanje na najviše 10% nastalog komunalnog otpada. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, količina nastalog komunalnog otpada u Makedoniji porasla je za 21,6% između 2010. i 2023. godine, a kapaciteti za reciklažu i kompostiranje ostaju ograničeni.

Evropska komisija je u izveštaju za 2025. godinu ocenila da upravljanje otpadom ostaje ozbiljan izazov: regionalni sistemi ne funkcionišu kako je predviđeno, a savremena regionalna infrastruktura stalno kasni. Regionalna deponija kod Svetog Nikole, podsećaju iz DOM-a, još nije realizovana.

To je sistem u kojem se kontejner prazni, ali problem ne nestaje - samo se seli na brdo iza sela, gde će se jednog dana zapaliti. Koliko još divljih deponija treba da zadimi da bi neko odgovarao za to što one uopšte postoje?