Tri dana zaredom, tri razlicita regiona, ista meta. Logisticki centri "Ozona" - drugog najveceg internet-trgovca u Rusiji - gore od Samare do Stavropolja, a udari dronovima ocigledno nisu slucajni. Kada jedna ista kompanija gubi magacine u pet oblasti za sedamdeset i dva sata, to vise nije nesreca u nizu, nego spisak.

Pocelo je 22. avgusta u Samarskoj oblasti, gde je pozar u magacinu naterao preko 500 ljudi da izadju napolje, a bilo je i povredjenih. Sledeceg dana dosla je na red Orenburska oblast - rad je stao nakon sto je evakuisano preko 300 zaposlenih. Dvadeset cetvrtog avgusta udar je postao istovremen: Krasnodar, Adigeja i Stavropoljski kraj, svi istog dana.

Brojke koje pokazuju pravu velicinu

Osteceni logisticki centar u Krasnodaru goreo je velikim pozarom. Objekat u Enemu zauzima 91.200 kvadratnih metara, a onaj u Nevinomisku 93.514 kvadratnih metara - i oba su izgorela. Na svim pogodjenim lokacijama rad je zaustavljen, narudzbine otkazane, novac se vraca.

Pre "Ozona", ista kampanja je nedeljama gadjala magacine "Vajlberisa". Promena mete govori vise od svakog saopstenja: ako ti prvo pogode najveceg trgovca, pa zatim drugog, onda cilj nije jedna firma - cilj je lanac koji snabdeva celu zemlju svime, od paste za zube do rezervnih delova.

Rat koji se vise ne vodi samo na frontu

Ovo je faza rata u kojoj je logistika front. Ne kasarne, ne mostovi, ne rafinerije - magacini. Mesto gde se pakuju paketici. To je udar koji se ne meri u osvojenim kilometrima, nego u danima u kojima neko nece dobiti ono sto je narucio, i u poverenju koje se polako raspada prema sistemu koji je obecao da sve funkcionise normalno.

Koliko dugo jedna ekonomija moze da radi dok joj gore skladista jedno po jedno? To pitanje se u Moskvi zvanicno ne postavlja. Ali evakuisane stotine zaposlenih iz Samare i Orenburga vec znaju kakav je odgovor na njihovom radnom mestu.