Šesnaest državnih objekata zavedenih s vrednošću od samo jednog denara, imovina vredna 140 miliona denara bez odgovarajuće dokumentacije, nabavke od 2,7 miliona denara bez tendera i nijedna sprovedena interna revizija tokom 2024. godine. Ovo su deo nalaza Državnog zavoda za reviziju o radu Ministarstva za digitalnu transformaciju.

Dok institucije stalno pričaju o digitalizaciji, modernizaciji i transparentnosti, revizorski izveštaj otkriva ozbiljne slabosti u evidenciji državne imovine, javnim nabavkama i internoj kontroli. Prema revizorima, u računovodstvenoj evidenciji Ministarstva zavedeno je 16 poslovnih objekata s vrednošću od po jedan denar. Dodatno, za objekte s knjigovodstvenom vrednošću od oko 140 miliona denara, odnosno približno 2,3 miliona evra, nije obezbeđena odgovarajuća dokumentacija. Ovi nalazi otvaraju ozbiljna pitanja o načinu na koji institucije upravljaju državnom imovinom. Kako je moguće da država upravlja objektima za koje nema potpunu dokumentaciju i verodostojnu procenu vrednosti? Da li institucije znaju kolikom imovinom raspolažu, gde se ta imovina nalazi i koliko zaista vredi? Revizori su zabeležili i nabavke u ukupnom iznosu od oko 2,7 miliona denara, odnosno približno 44.000 evra, sprovedene bez odgovarajućeg postupka javne nabavke. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer javne nabavke treba da obezbede konkurenciju, transparentnost i racionalno trošenje budžetskih sredstava. Ko je odobrio ove nabavke, koje su kompanije dobile sredstva i zašto nisu sprovedeni propisani postupci? Revizorski nalaz o nepravilno sprovedenim nabavkama sam po sebi ne dokazuje korupciju, ali predstavlja ozbiljan razlog da nadležne institucije provere zakonitost postupanja. Tokom 2024. godine, prema izveštaju, u Ministarstvu nije sprovedena nijedna interna revizija. Dodatno, popunjeno je samo 43 odsto sistematizovanih radnih mesta. To otvara pitanja o administrativnom kapacitetu i funkcionalnosti mehanizama kontrole. Kako institucija zadužena za digitalnu transformaciju države može uspešno da sprovodi složene reforme ako sama ima ozbiljne slabosti u upravljanju sopstvenim resursima? Možda najzabrinjavajući deo revizorskog izveštaja je činjenica da Državni zavod za reviziju nije mogao da obezbedi dovoljno odgovarajućih dokaza da bi izrazio mišljenje o finansijskim izveštajima Ministarstva. To ne znači da su sva sredstva nepravilno potrošena, već da revizori nisu imali dovoljno osnova da potvrde verodostojnost finansijskog izveštavanja. Za instituciju koja raspolaže javnim sredstvima, ovakav nalaz je ozbiljan signal slabosti u finansijskoj odgovornosti. U 2024. godini sprovedena je reorganizacija državne uprave, pri čemu je Ministarstvo za informatičko društvo i administraciju podeljeno, a deo nadležnosti i imovine prenet je na novoformirane institucije. Ova okolnost mora se uzeti u obzir pri utvrđivanju odgovornosti. Ali reorganizacija ne sme biti trajno opravdanje za neurednu dokumentaciju, slabosti u javnim nabavkama i nedovoljnu finansijsku kontrolu. Potrebno je utvrditi koje nepravilnosti potiču iz prethodnog institucionalnog sistema, a koje su nastale posle reorganizacije. Građani plaćaju porez i očekuju da se njihov novac troši zakonito, transparentno i odgovorno. Država ne može od građana da traži disciplinu u plaćanju obaveza, a istovremeno da dozvoljava institucijama da raspolažu imovinom bez uredne dokumentacije i sprovode nabavke suprotno propisanim pravilima. Digitalizacija ne počinje novim portalima, aplikacijama i elektronskim uslugama. Ona počinje institucijama koje imaju tačnu evidenciju, funkcionalnu kontrolu i jasnu odgovornost za svaki potrošeni denar. I konačno, pitanje nije samo šta su revizori otkrili. Jer revizorski izveštaji ne treba da budu samo dokumenti koji će završiti u arhivama, već osnova za otklanjanje nepravilnosti i utvrđivanje odgovornosti.