Šarlota od Velsa raskinula je veridbu da bi se udala iz ljubavi, a umrla je sa 21 godinom: njena srebrna venčanica iz 1816. jedina je sačuvana kraljevska venčanica iz te epohe

Princeza Šarlota od Velsa bila je jedino zakonito dete budućeg kralja Džordža Četvrtog i Karoline od Braunšvajga. Rođena je da bude kraljica Engleske. Nikad to nije postala - ali od njenog kratkog života ostalo je nešto što nije ostalo ni od jedne druge kraljevske neveste iz te epohe: venčanica.

Leta 1814, sa 18 godina, na jednoj zabavi u londonskom hotelu slučajno je upoznala princa Leopolda od Saks-Koburg-Gote. Zapravo, krila se od svog verenika Vilema Oranskog, budućeg kralja Holandije. Usledile su gotovo dve godine susreta, rastanaka i pregovora - uključujući i bekstvo kočijom od očevih zahteva - sve dok Džordž nije popustio i prihvatio brak s nemačkim princem, koji će kasnije postati prvi kralj Belgije.

Venčanje je održano 2. maja 1816. u Karlton Hausu, londonskoj rezidenciji njenog oca, u Tamnocrvenom salonu, u 21 čas. Šarlota je imala 20 godina. Prisustvovalo je nekoliko tetaka i stričeva, ambasadori i visoki dvorski funkcioneri. Majke nije bilo. Nije bilo ni dede, kralja Džordža Trećeg, zbog njegove duševne bolesti - iste one koju gledamo u seriji „Kraljica Šarlota” na Netfliksu, spin-ofu „Bridžertonovih”.

Venčanica se pripisuje modistkinji Mrs. Triaud. Izrađena je od srebrnog lamea - tankih traka plemenitog metala pričvršćenih na mrežastu osnovu - s vezom školjki i cveća na donjem delu. Kroj je tipičan za to vreme: visok struk odmah ispod grudi, uska linija, kratki rukavi i dug šlep. Plava kosa bila joj je jednostavno sređena i ukrašena dijamantskim vencem u obliku pupoljaka ruža, a nosila je i dijamantsku iglu, minđuše i narukvice.

Srebrna, ne bela. To je bila uobičajena boja za evropske princeze - u srebru su se venčale i njena majka i baka. Belu venčanicu popularizovala je tek kraljica Viktorija 1840. Dakle, svaka nevesta u belom koju vidimo na svadbama nosi tradiciju staru manje od dva veka - koliko god da izgleda večna.

Haljina je s vremenom prepravljana, a neki delovi su možda spojeni s drugom odećom - uobičajena praksa kada su tkanine bile skupe. Godine 2023. bila je izložena u Bakingemskoj palati, na izložbi posvećenoj modi džordžijanskog perioda. Royal Collection Trust je opisuje kao haljinu s „vezom od srebrnog lamea u obliku školjki i cveća na donjem delu”.

Brak je kratko trajao. Dobili su Klermont Haus kao venčani poklon i tamo su mirno živeli oko 18 meseci. Šestog novembra 1817. Šarlota je umrla sa 21 godinom, nakon rođenja mrtvorođenog sina. Zemlja je bila u šoku, a njena smrt otvorila je krizu nasleđa koja je na kraju raščistila put do prestola budućoj kraljici Viktoriji.

Leopold, slomljen od tuge, zajedno s ljudima oko sebe sačuvao je njenu odeću - zato je od Šarlote ostalo više haljina nego od bilo kog drugog člana porodice iz tog vremena. On je kasnije postao kralj Belgije i ponovo se oženio. Srebrna venčanica je ostala. Više od dva veka kasnije, ona svedoči o princezi koja je raskinula kraljevsku veridbu da bi se udala iz ljubavi.