Ugovori o delu u državi pred ukidanjem: zakon obećava stalna mesta, a ostavlja prostor za 10 odsto novih honoraraca

Hiljade ljudi u državnim institucijama godinama rade svaki dan, a na papiru su „honorarci”: s ugovorom o delu, autorskim ugovorom ili preko agencije za privremeno zapošljavanje. Nemaju sigurnost za sutra, a deo njih ni plaćeni odmor, socijalno i penzijsko osiguranje. Sada je u Skupštini predlog zakona koji obećava da ih pretvori u zaposlene na neodređeno vreme.

„Danas ispravljamo jednu decenijsku nepravdu. Rešavamo problem koji je godinama prećutkivan, odlagan i prebacivan s jedne institucije na drugu”, rekao je poslanik VMRO-DPMNE Bojan Stojanoski, koji je predstavio Predlog zakona o transformaciji u redovan radni odnos.

Ko ulazi, ko ostaje napolju

Zakon obuhvata organe državne vlasti, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, fondove i zavode, kao i javne ustanove u zdravstvu, kulturi, dečjoj i socijalnoj zaštiti. Napolju ostaju akcionarska društva, vojno i civilno osoblje u Armiji, osnovne i srednje škole, đački i studentski domovi, univerziteti i naučne ustanove, kao i MUP, Agencija za nacionalnu bezbednost, Obaveštajna agencija, Finansijska policija i Uprava za finansijsko obaveštavanje.

Transformacija nije automatska. Zavisiće od vrste ugovora, od institucije, od sistematizacije i, na kraju, od Ministarstva finansija, koje mora da da finansijsku saglasnost i može da je odbije ako se zapošljavanje ne uklapa u budžet institucije.

Rokovi: 90 dana od stupanja zakona na snagu institucije treba da donesu rešenja ili zaključe ugovore. U prvom talasu, prema detaljnijem obrazloženju, do polovine obuhvaćenih odmah postaju zaposleni, a ostali najkasnije do 31. decembra 2027. godine. Dok traje postupak, institucija ne sme da im prekine angažman, osim pri ozbiljnoj povredi obaveza.

Ovo smo već gledali

Ovo nije prvi ovakav zakon. U februaru 2015. država je donela gotovo identično rešenje, takođe fazno, s rokom od tri meseca. Tada su budući ugovori o delu bili ograničeni na samo 1 odsto zaposlenih, uz pretnju zatvorom za rukovodioce. Uprkos tome, jedanaest godina kasnije honorarci su se ponovo nagomilali dovoljno da im treba novi zakon.

Novi predlog je labaviji. Od 1. januara 2028. institucije će smeti da preko ugovornih angažmana uzimaju do 10 odsto od broja zaposlenih koji su imale na kraju prethodne godine, a za direktore koji probiju limit predviđene su kazne od 250 do 500 evra. Ako pravilo s pretnjom zatvorom nije sprečilo stare honorarce, šta će sprečiti nove s limitom deset puta većim i kaznom umesto zatvora?