Svetska banka: Zapadni Balkan ubrzava, a Makedonija usporava na 3 odsto rasta u 2027. godini

Svetska banka ima dobru vest za region i manje dobru za Makedoniju. Prema novom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, šest ekonomija zajedno će ubrzati, a makedonska će ići u suprotnom smeru.

Brojke su jasne. Makedonija je, prema procenama banke, prošle godine porasla 3,5 odsto. Ove godine očekuje se 3,2 odsto, što je 0,3 procentna poena bolje od prolećne prognoze, ali ipak usporavanje. U 2027. i 2028. rast pada na 3 odsto. Region u isto vreme ide od 2,6 odsto prošle godine, preko 3,1 odsto ove, do 3,4 odsto u 2027, gde bi trebalo da se zadrži i u 2028.

Na rang-listi za 2026. Makedonija je u sredini: ispred nje su Kosovo sa 3,6, Albanija sa 3,4 i Crna Gora sa 3,3 odsto, a iza nje Srbija sa 3,1 i Bosna i Hercegovina sa 2,4 odsto. Sredina tabele Zapadnog Balkana nije pozicija iz koje se stiže do Evrope.

Otporni, ali ne i bogatiji

„Sama otpornost nije dovoljna da se region približi prosečnim prihodima Evropske unije ili da stvori kvalitetna radna mesta koja su ljudima potrebna”, izjavila je Sjaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. Radna mesta, prema njenim rečima, dolaze iz dinamičnog privatnog sektora, a sledeća faza traži predvidivu regulativu i uklanjanje trgovinskih barijera, „ne samo na granici, već i iza nje”.

Tu je izveštaj najkonkretniji. Region je snažno uključen u svetsku trgovinu: trgovina robom i uslugama prošle godine dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a, iznad evropskog proseka od 90 odsto. Ali prosečne carine na uvezenu robu su oko 6 odsto, a necarinske prepreke - licence, ponovljene inspekcije, sertifikati - dodaju još oko 10 odsto troškova. U delu poljoprivredno-prehrambenog sektora prelaze 20 odsto, a kod usluga se prepreke procenjuju na 29 odsto.

Cena toga vidi se kod izvoznika. Samo oko trećina novih izvoznih poduhvata firmi iz regiona preživi prvu godinu, a do pete stiže između 1 i 4 odsto. Upravo te firme, koje trguju s inostranstvom, zapošljavaju najveći deo radnika u proizvodnji i plaćaju veće plate.

Prema simulacijama banke, uklanjanje polovine preostalih prepreka za uvoz moglo bi da poveća regionalni BDP do 12,5 odsto u srednjem roku. Licence, ponovljene inspekcije i sertifikati, dakle, nisu samo nervoza za biznis - oni su merljiv trošak za rast. Hoće li neko u Vladi pročitati ovaj deo izveštaja s jednakom pažnjom kao i prognozu popravljenu naviše?