Ostrvo koje vode žene i plaže bez ikoga: Estonija je ono što Mediteran više ne može da ponudi

Dok se Mediteran brani od sopstvenog uspeha - Hrvatska broji goste po kvadratu, Grčka broji minute na granici - postoji deo Evrope gde u avgustu možeš da hodaš kilometrima po belom pesku i da ne sretneš nikoga. Estonija nije skrivena. Samo se niko nije setio da je proda.

Talin: polazna tačka sa srednjovekovnim zidinama i saunama pored mora

Putovanje počinje u glavnom gradu, na obali Baltika, okruženom šumama i jezerima. Stari deo je pod zaštitom UNESKO-a - zidine, stražarske kule, crveni krovovi. Na brdu Tompea stoji tvrđava iz 13. veka, danas sedište parlamenta, a pored nje pravoslavna katedrala „Aleksandar Nevski”.

Donji grad je lavirint sa zanatskim prolazom „Sveta Katarina” i najstarijom apotekom u Evropi koja i dalje radi, na trgu sa palatama u pastelnim bojama. Iza železničke stanice je Teliskivi - ulični art, muzej Fotografiska. U susedstvu Noblesner, saune gledaju direktno ka Baltiku.

Hapsalu: banja zbog koje je ruska aristokratija putovala na sever

Devedeset minuta jugozapadno je Hapsalu, mali priobalni grad sa šetalištem, srednjovekovnim zamkom pretvorenim u muzej i napuštenom železničkom stanicom. U 19. veku pruga ga je povezivala sa Talinom i sa Sankt Peterburgom, pa su ruska aristokratija i gosti poput Čajkovskog ovde provodili leto. Danas se pije kafa u drvenim zgradama pretvorenim u biblioteke, a banjska tradicija je i dalje živa.

Muhu, Sarema i Kihnu: ostrva gde vreme ne žuri

Trajektom iz luke Virstu stiže se do Muhua - smreke, stari kameni zidovi i drvene kuće sa geometrijskim šarama na vratima. Tu je ribarsko selo Koguva sa kućama pokrivenim slamom. Most ga povezuje sa Saremom, najvećim estonskim ostrvom.

Kihnu je priča za sebe. Od 2008. je na spisku nematerijalnog nasleđa UNESKO-a, a ostrvo vode žene koje čuvaju stara kola, pesme, vezene nošnje i sopstveni govor. Najpoznatija slika odande su starije žene na motoru, u narodnim suknjama. Ostrvo se najlakše obilazi biciklom.

Pjarnu i Soma: letnja prestonica i peta sezona

Pjarnu važi za letnju prestonicu Estonije - široke plaže sa belim peskom, galerije, drvene kuće u pastelnim bojama. Odatle se ide 44 kilometra do nacionalnog parka Soma, gde se kroz vode boje čokolade plovi habjom - kanuom izdubljenim iz jednog stabla. Zanat je zaštićen kao nasleđe od 2021. godine, a vlada ga još samo petoro majstora.

Soma ima i ono što Estonci zovu peta sezona: kada se topi sneg, šuma se plavi i staze nestaju pod vodom. Estonski jezik, inače, glagole menja samo u sadašnjem i prošlom vremenu - za budućnost nema poseban oblik, jer niko ne obećava da će sutra biti.

Praktično

Najbolji period je između maja i septembra, kada su dani dugi skoro do beskonačnosti. Aerodrom u Talinu je četiri kilometra od starog grada. Putevi su odlični, saobraćaj van glavnog grada je redak, a cela ruta se udobno prelazi za šest do sedam dana iznajmljenim automobilom i pokojim trajektom.

Vredi skok i do Tartua - Evropske prestonice kulture 2024, sa univerzitetom osnovanim 1632. godine i dvadesetak muzeja - i do Viljandija sa ruševinama zamka. Kuhinja je kombinacija starih recepata, šumskih proizvoda i baltičke ribe.

Estonija je tri i nešto sata od Španije avionom. Iz Skoplja je malo dalje i malo komplikovanije. Pitanje je da li je to dovoljan razlog da se opet vozi osam sati do iste prepune plaže.