EUROSTANDARD I ALTA BANKA - DVE BANKARSKE KRIZE, ISTA PITANJA

Godine 2020. propala je Eurostandard banka. Šest godina kasnije, Makedonija se ponovo suočava sa ozbiljnom bankarskom neizvesnošću, ovaj put sa Alta bankom AD Bitolj. Slučajevi nisu pravno identični, ali otvaraju jedno isto suštinsko pitanje: da li Narodna banka na vreme prepoznaje rizike i ko snosi odgovornost kada se bankarski sistem suoči sa krizom? U avgustu 2020. Narodna banka, koju je predvodila guvernerka Anita Angelovska-Bežoska, oduzela je dozvolu za rad Eurostandard banci. Usledio je stečaj, a Fond za osiguranje depozita izdvojio je oko 68 miliona evra za obeštećenje deponenata. To su bila sredstva iz sistema osiguranja depozita, a ne direktan rashod iz državnog budžeta. Ali ostaje pitanje koliki deo tih sredstava je vraćen kroz stečajni postupak i kakve su gubitke pretrpeli ostali poverioci. Godine 2026. Narodna banka, koju sada predvodi Trajko Slaveski, suočava se sa novim izazovom. Prvog novembra uvedena je tromesečna administracija u Alta banci AD Bitolj, pošto je njenom većinskom vlasniku, Alta banci iz Beograda, oduzeta dozvola za rad u Srbiji. Ali tu se otvara još ozbiljnije pitanje. Kako je Narodna banka u septembru 2025. dala saglasnost da srpska Alta banka preuzme Stopansku banku Bitolj, a samo četrnaest meseci kasnije pojavljuju se okolnosti koje mogu ozbiljno da ugroze solventnost makedonske banke? Da li je finansijsko stanje investitora dovoljno detaljno provereno? Da li je bilo upozoravajućih signala? Da li je makedonski regulator raspolagao svim informacijama iz Srbije? Narodna banka je po zakonu nezavisna institucija. Ali njeni guverneri biraju se kroz institucionalnu proceduru u kojoj učestvuju politički izabrani funkcioneri. Aktuelni guverner Trajko Slaveski ima dugu političku karijeru, uključujući i kao ministar finansija. To samo po sebi ne dokazuje politički uticaj na konkretne bankarske odluke. Ali dodatno naglašava potrebu za transparentnošću, profesionalnom nezavisnošću i javnom odgovornošću. Kod Eurostandard banke već je bilo ogromnih isplata iz Fonda za osiguranje depozita. Kod Alta banke Bitolj za sada nema utvrđenog stečaja niti dokazanog gubitka za državu ili Fond. Uvođenje administracije je preventivna mera, a ne dokaz da je banka propala. Ali ako se kriza produbi, ponovo će se postaviti pitanja zaštite štediša, firmi, poverilaca i sredstava Fonda. U Makedoniji nije dovoljno da se posle svake bankarske krize saopšti da su institucije postupile u skladu sa zakonom. Potrebna je javna analiza supervizorskih postupaka, provera odluka o odobravanju vlasništva i utvrđivanje da li je bilo propusta. Razlika između Eurostandarda i Alta banke je u pravnom stanju i uzrocima krize. Sličnost je u pitanjima koja javnost ima pravo da postavi. Banke upravljaju tuđim novcem. Narodna banka ima zakonsku obavezu da nadgleda njihovo poslovanje. A građani imaju pravo da znaju da li je kontrola bila pravovremena, temeljna i nezavisna. Zato što se poverenje u bankarski sistem ne gradi saopštenjima, nego transparentnim odlukama i utvrđenom odgovornošću.