Grokipedija je najavljena kao tacnija alternativa Vikipediji. Danas je nesto drugo - digitalni objekat koji radi, poseti se i ne odrzava. Prema istrazivanju Lawfare-a, nijedan clanak nije izmenjen od 24. aprila ove godine.

Analiza je obuhvatila preko 34.000 stranica sa 225.496 predlozenih izmena. Rezultat: „nijedna prihvacena ili odbijena korekcija u poslednja tri meseca”. Ne radi se o platformi koja odbija ispravke - radi se o platformi u kojoj niko ne gleda da li su uopste stigle. Sekcija za nedavne promene sada pokazuje da nema dostupnih azuriranja, a dnevnik odluka o korisnickim predlozima prestao je da funkcionise.

Sest miliona tekstova, nula citalaca sa druge strane

Projekat je pusten u oktobru 2025. godine sa oko 885.000 clanaka. Do novembra je druga verzija narasla na preko sest miliona tekstova. Brojka impresionira sve dok se ne pita ko ih je napisao i ko ih je proverio. Vikipedija je spora bas zato sto ima ljude koji se raspravljaju o svakoj recenici. To „sporo” je njen jedini kvalitet.

Istrazivanje je pokazalo i nesto teze od zapustenosti. Grokipedija je cesto crpela iz izvora koje urednici Vikipedije smatraju nepouzdanim - medu njima i neonacisticki Stormfront i Infowars. Dakle, platforma stvorena da ispravi navodnu pristrasnost oslonila se na izvore od kojih drugi beze.

Milioni poseta u praznoj zgradi

Uprkos zastoju, Grokipedija i dalje privlaci milione posetilaca mesecno. To je deo koji se najmanje komentarise, a najvise znaci: sadrzaj ostaje na internetu, nastavlja da se cita, nastavlja da se citira - a iza njega vise niko ne stoji. Zamrznuta enciklopedija nije neutralna, ona je snimak jednog dana zaglavljen kao da je vecna istina.

Kompanija nije odgovorila na medijska pitanja o statusu projekta. Ilon Mask ju je poslednji put javno pomenuo u februaru 2026. godine. Od tada - tisina, a stranice se i dalje otvaraju.

Pitanje nije da li ce se Mask vratiti projektu. Pitanje je koliko ljudi danas cita nesto sto izgleda kao enciklopedija, a zapravo je napusteno skladiste.